Pekmezović: Što više vakcinisanih, manje obolelih

Osvrćući se na Izrael ona je istakla i da je vakcinacija mera kojom se epidemija najpre može staviti pod kontrolu, ali i dodala da se ne smeju zanemariti druge preventivne mere kao što je nošenje maski.

– Vakcina nije alternativa opštim preventivnim merama, odnosno potrebna je kombinacija specifičnih preventivnih mera, kao što je vakcinacija, i opštih preventivnih mera poput nošenja maske – dodala je profesorka Mediicnskog fakulteta u Beogradu.

Ona je odgovorila i najčešće zablude koje prate vakcinaciju – počev od stava da je vakcina napravljena suviše brzo do predrasude da izaziva sterilitet.

– Svaka vakcina pre puštanja u promet mora da prođe rigorozne randomizovane studije koje uključuju nekoliko desetina hiljada ispitanika i mora da bude odobrena od strane regulatornih tela – podsetila je prof Pekmezović osvrnuvši se tako na stav da vakcine nisu bezbedne jer su brzo napravljene.

Povodom tvrdnji da vakcine menjaju DNK, ona je istakla da nijedna komponenta vakcine ne prodire u ćelijsko jedro i samim tim nema uticaja na genetički materijal.

– Takođe, postoji zabluda da vakcine utiču na fertilitet. Pri tome, ova zabluda je razlog zašto mladi ne želi da se vakciniše. Međutim, nijedna studija nije pokazala tu povezanost, a preporuka je da svaka žena koja planira trudnoću treba da bude vakcinisana – navela je prof Pekmezović.

Ona je objasnila i da nije tačno da osobe koje su preležale kovid ne treba da se vakcinišu jer se još uvek ne zna koliko traje imunitet posle preležane bolesti.

Osvrćući se na tvrdnju da se vakcinama unosi virus u organizam, profesorka je podsetila da nijedna od dostupnih vakcina ne sadrži živi virus.

– Postoji i strah od neželjenih efekata. Oni jesu mogući kao kod svih drugih vakcina i lekova, ali su retki i traju jedan do dva dana uglavnom – kazala je prof. Pekmezović, zaključujući da vakcina protiv kovida nija 100 posto efektivna, kao što nije nijedna vakcina, ali da je pokazano da vakcine protiv kovid 19 utiču na blažu kliničku sliku među onima koji ipak obole, smanjuju stopu hospitalizacije kao i verovatnoću smrtnog ishoda.

Milioni spasenih života

„Imunizacija spasava tri miliona života godišnje. Taj broj bi bio za 50 odsto i veći kada bismo imali zadovoljavajući obuhvat obaveznom imunizacijom svuda u svetu. Imunizacija je stoga najefektivnija i najefikasnija javnozdravstvena intervencija“, kazala je takođe prof Pekmezović, podsećajući da su neke bolesti ili iskorenjene ili blizu tog cilja zahvaljujući vakcinama. Ona je takođe kazala da je imunizacija okosnica stvaranja kolektivnog imuniteta koji štiti osetljive osobe u populaciji, ali i da je njen indirektni efekat to što je prva linija odbrane od antimikrobne rezistencije.