Penev (demograf): Najveća smrtnost u poslednjih 75 godina

Penev je agenciji Beta kazao da je za Srbiju, s demografskog gledišta, prošla 2021. bila još jedna u nizu izuzetnih godina u 21. veku, a s aspekta smrtnosti stanovništva i u čitavom periodu nakon Drugog svetskog rata.

„To je prvenstveno povezano s pandemijom kovida-19, koja u svetu, pa i u Srbiji ne jenjava ni dve godine nakon pojave prvih slučajeva“, ocenio je demograf.

Iako se za sada raspolaže samo s podacima za 11 meseci, dodao je on, s potpunom izvesnošću se može predvideti da će u 2021. godini broj umrlih biti oko 135.000.

„Godišnji porast biće veći od 18.000 ili za preko 15 odsto više nego prve godine pandemije, što će predstavljati i najveće povećanje smrtnosti u poslednjih 75 godina“, naglasio je Penev.

Po njegovim rečima, i promene opšte stope smrtnosti i dužine očekivanog trajanja života su još nepovoljnije, posebno zato što je povećanje smrtnosti ostvareno u uslovima smanjenja ukupnog stanovništva.

„Moja procena je da će stopa mortaliteta dostići nivo od 20 promila (u 2020. je iznosila 17 promila). I pored toga što se ne raspolaže podacima o smrtnosti po starosti i polu, realnim se čine pretpostavke da će u 2021. godini očekivano trajanje života muškog stanovništva biti smanjeno za dve godine (svedeno na 69,5 godina). Za žene bi smanjenje bilo manje intenzivno (oko jedne godine), tako da bi njihov životni vek mogao da se proceni na približno 76 godina. To su vrednosti koje su u Srbiji bile dostignute pre oko dve decenije“, istakao je Penev.

Naveo je da je kako u prvoj godini pandemije, tako i u 2021. povećanje broja umrlih u najvećoj meri bio rezultat smrtnosti usled kovida-19.

„Prema prethodnim podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), u Srbiji je za prvih 11 meseci ukupan broj umrlih bio za 23.800 veći nego u istom periodu 2020, odnosno za 30.500 veći nego 2019. godine. Prema tzv. zvaničnim Vladinim podacima, u istom razdoblju 2021. od kovida-19 je umrlo 8.480 lica ili 28 odsto ukupnog povećanja smrtnosti u odnosu na broj umrlih u 2019, tj. u poslednjoj nekovid godini. Međutim, iako se očekuje da će u 2021. godini nesklad između konačnih podataka RZS-a i tzv. zvaničnih podataka biti znatno manji nego prethodne godine, vrlo je verovatno da će stvarni broj umrlih od kovida-19 biti oko 15.000, ili za oko 50 odsto veći nego prethodne godine“, rekao je Penev.

Naglasio je da iznenađuje što je tako visok mortalitet usled infekcije koronavirusom ostvaren u uslovima dostupnosti odgovarajućih vakcina, kao i povećanja bolničkih kapaciteta.

„Ujedno, u 2021. godini došlo je i do velikog povećanja umrlih od drugih uzroka smrti, što se donekle posredno može dovesti u vezu s dugim trajanjem pandemije, evidentnom prenapregnutošću zdravstvenog sistema, prioritetnim zbrinjavanjem kovid pacijenata, ali i vrlo nepovoljnom starosnom strukturom ukupnog stanovništva Srbije“, kazao je Penev.

Dodao je da su promene u domenu fertiliteta bile pod znatno manjim neposrednim uticajem pandemije.

„Na osnovu raspoloživih prethodnih podataka za januar-novembar 2021, u Srbiji je ukupno rođeno 56.600 beba. Razlika u odnosu na isti period prethodne godine (57.000) je zanemarljiva. Ipak, kako su 2020. godine gotovo sva deca rođena do novembra-decembra začeta pre pandemije, a 2021. sva živorođenja začeta u vreme korone, veliko povećanje živorođenja u novembru 2021. u odnosu na isti mesec 2020 (14,1 odsto) i 2019 (9,8 odsto) upućuje na zaključak o pojavi kompenzacionih tendencija u domenu rađanja, odnosno na povratak nivoa fertiliteta u uobičajene okvire iz predpandemijskog perioda“, ocenio je demograf.

„To potvrđuju i podaci o naglom povećanju broja sklopljenih brakova u periodu januar-septembar. U 2021. ih je bilo za 47 odsto više nego 2020. i za svega pet odsto manje nego u istom razdoblju 2019. godine“, naveo je on.

Po njegovim rečima, veliko povećanje broja umrlih, uz stagnaciju broja živorođenih, nužno je dovelo do povećanja negativnog prirodnog priraštaja.

„Za prvih 10 meseci 2021. godine negativan prirodni priraštaj je bio za preko 2.000 veći nego tokom cele prethodne godine. U periodu januar-novembar 2021. broj umrlih bio je više nego dvostruko veći od broja živorođenih (123.492 prema 56.648) i za petinu veći nego cele 2020. U takvim okolnostima gotovo je izvesno da će negativan prirodni priraštaj u 2021. iznositi preko 70.000, čime će uveliko biti premašen negativan rekord iz prve godine pandemije (-55.158)“, istakao je Penev.

Naveo je i ilustrativne podatke o prosečnom dnevnom smanjenju stanovništva po osnovu negativnog prirodnog priraštaja.

„U 2019. godini prosečan negativan prirodni priraštaj iznosio je 102 stanovnika dnevno, u 2020. godini on je povećan na 151, dok je za prvih 11 meseci 2021. dostigao tačno 200 dnevno“, rekao je.

Penev kaže da je Srbija, prema zvaničnim procenama RZS-a, u 2021. godinu ušla sa 6.871.547 stanovnika, a kako one ne uključuju spoljni migracioni saldo, procenjeni broj stanovnika bi početkom 2022. iznosio 6,8 miliona.

„Međutim, stvarni broj stanovnika je znatno manji. Samo po osnovu neto migracija, ukupno stanovništvo zemlje trebalo bi smanjiti za najmanje 200.000 stanovnika, koliko prema mojim grubim procenama iznosi negativan spoljni migracioni saldo za 2011-2021. To bi značilo da je krajem 2021. broj stanovnika Srbije, sa oko 6,6 miliona, sveden na nivo koji je bio dostignut daleke 1960. godine“, zaključio je demograf Goran Penev.