Pentagon uzvraća sajber udarac

„Afera Vikiliks“ – koja je pre dve nedelje potresla zvanični Vašington puštanjem u internetski promet više od 76.000 dotle tajnih dokumenata o vojnoj intervenciji u Avganistanu – dobiće uskoro novi, možda još dramatičniji nastavak. Pri čemu je veoma izvesno da najmoćnija sila sveta i dalje nema pravu odbranu od sledeće ofanzive te vrste koja joj se uveliko najavljuje.

Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) – koja objedinjuje na desetine državnih i privatnih službi tog profila (sa par stotina hiljada zaposlenih) – uveliko sprovodi restrikciju godišnjih odmora otkako se privatni internet portal Vikiliks pojavio sa svojim prvim paketom transkripata, diplomatskih depeša i ostalih autentičnih strogo poverljivih materijala o vojnim angažovanjima SAD u Jugoistočnoj Aziji. To svojevrsno vanredno stanje podignuto je prošle nedelje na još viši nivo, posle najave iz centrale Vikiliksa da se na njihovom portalu može očekivati drugo poglavlje te serije, u vidu petnaestak hiljada novih dokumenata pristiglih elektronskim putem od „krtica“ u američkoj vojnoj, diplomatskoj i obaveštajnoj službi.

„Da li verujemo da Vikiliks ima i te nove depeše? Da, verujemo. Da li su i te depeše iz kategorije strogo poverljivih? Da. I to iz izvora Stejt dipartmenta? Da, verujemo da jeste“ – bio je kratak i jasan predstavnik za štampu administracije Filip Krouli, odgovarajući na novinarska pitanja o najavljenim novim otkrićima Vikiliksa.

U međuvremenu, ovdašnji pravni i ostali stručnjaci oglašavaju se u javnosti sa raznim teorijama, sve radikalnijim, o realnim perspektivama Amerike da se oslobodi ovog dodatnog problema oko svog ratovanja u Avganistanu. Tim pre što je to sajber-ratovanje ušlo sad u novu fazu, postavljanjem na portalu Vikiliksa džinovskog šifrovanog fajla, od 1.4 gigabajta, pod naslovom „Obezbeđenje“ – u koji NSA još nije uspela da uđe.

Pentagon je, sa svoje strane, najavio korigovanu strategiju daljeg obračuna sa novim sajber-neprijateljem. Od Vikiliksa je, za početak, zatraženo da odmah skine sa interneta i uništi sve raspoložive fajlove o intervenciji u Avganistanu, uz prateću oštru osudu dosadašnjih „provokacija“ – što se odnosilo na nedavno dostavljanje eksplozivnog materijala javnosti, preko Njujork tajmsa, Gardijana i Špigla. I sve to uz propratno upozorenje na „reperkusije koje se, u protivnom, mogu očekivati“.

Za Vikiliks je sad jedini prihvatljiv kurs da odmah vrati vladi SAD sve verzije dokumenata koji se domogao i da ih potpuno izbriše sa svog portala, iz kompjutera i svoje arhive. On je tom prilikom i ponovio već više puta izrečeno upozorenje sa raznih nivoa administracije (uključujući i vrhovnog komandanta Baraka Obamu) da je objavljivanje poverljivih dokumenata „već ugrozilo bezbednost i njihovih lokalnih saradnika u Avganistanu“. A, sve to završio je opomenom da bi dalje puštanje u javnost Vikiliksovih otkrića „dodatno uvećalo već napravljenu ogromnu štetu“.

Specijalna ovdašnja „operativna jedinica“ od 80 stručnjaka raznih profila uveliko obrađuje materijale iz tog paketa i traga za doušnicima. Istovremeno, oni su i „proaktivno angažovani u procenjivanju potencijalnog rizika“ od obelodanjivanja nove gomile od 15.000 dokumenata koje je šef Vikiliksa Australijanca Džulian Asanž (posle Bin Ladena, sad najbolje plasiran na listi državnih neprijatelja SAD) pusti u subotu u javnost u ime svoje borbe „za zaštitu nevinih žrtava rata u Avganistanu“.

Zasad je jedino izvesno da Asanž i njegovi najavljuju otkrivanje novih poverljivih dokumenata Pentagona i Stejt dipartmenta, dok, s druge strane, nema ni nagoveštaja odgovora na pitanje šta će država da učiniti oko toga. Odnosno, šta uopšte može da se učini na pravno, tehničkom ili vojnom planu da se to zaustavi“, rečeno je tim povodom u jednoj debati na američkom Nacionalnom radiju.