Litvanska vlada, koja se suočava sa visokim javnim dugovima, nedavno je pokrenula mere štednje, koje uključuju smanjenje javne potrošnje za 30 odsto, smanjenje zarada zaposlenih u javnom sektoru za 20 do 30 odsto, kao i smanjenje penzija za 11 odsto.
Istovremeno, plata premijera Andriusa Kubiliusa smanjena je za 45 odsto, a porezi na različite proizvode povećani su za 20 odsto. Ipak, stezanje kaiša bez presedana ostavilo je posledice u društvu, budući da je povećan broj korisnika narodnih kuhinja, a penzioneri se smatraju najvećim gubitnicima u tom procesu.
Litvanskom premijeru, koji se našao na udaru žestokih kritika dela javnosti, između ostalog, zamera se što nije uspeo da obezbedi radna mesta za veliki broj sunarodnika. U tom kontekstu, Kubiliusovi protivnici navode da je stopa nezaposlenosti dostigla 14 odsto. Ipak, za razliku od masovnih protesta grčkih sindikata protiv mera štednje koje je nedavno uvela vlada u Atini, ulice litvanskih gradova nisu zaposeli demonstranti.
Poput svojih suseda, Letonije i Estonije, Litvanija je tokom prošle decenije doživela ekonomski procvat, umnogome zahvaljujući građevinskim projektima, kao i reformama sprovedenim u bankarskom sistemu. U tom periodu, mnogi Litvanci podigli su kredite za kupovinu nekretnina, a kamatne stope bile su niske. Ipak, nakon izbijanja globalne ekonomske krize cene nekretnina su umnogome uvećane, a hiljade građana je izgubilo posao zbog čega nije u stanju da otplaćuje kredite. Studentkinja Monika Midveriti izjavila je da je njen otac, građevinski radnik, izgubio posao, zbog čega je pao u depresiju, a majka sada izdržava porodicu. „Otac je izgubio svaku nadu da će se ponovo zaposliti“, kazala je.
Psiholozi ocenjuju da je pogoršanje ekonomske situacije takođe doprinelo povećanju broja samoubistava u Litvaniji. U tom kontekstu, navodi se da je prošle godine zabeleženo 100.000 slučajeva samoubistava, što je gotovo trostruko više nego u 2009.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.