Penzioneri, studenti i deca na meti otmičara

 U nacionalnoj skupštini je prošle nedelje bilo reči o predlogu zakonu prema kojem bi za kidnapovanje bila propisana kazna i do 30 godina zatvora, što je deo davno obećane vladine mere. U izveštajima objavljenim prošle nedelje navodi se da je u ovoj godini do sada zabeleženo 166 otmica, što je više od jedne po danu.

Većina slučajeva otmice nije prijavljena, pa se procenjuje da bi prava cifra bila i do četiri puta veća. „Ovo je strašno. Četiri naša studenta su oteta iz kampusa,“ izjavila je Briseida Morales, profesor na Univerztitetu Santa Maria u Barinasu, otmicama najgore pogođena država. „Ljudi su kidnapovani u tržnim centrima. Žene, deca, penzioneri, svejedno da li ste bogati ili ne, oni sve otimaju.“ U jednom slučaju trojica muškaraca je otela trogodišnju devojčicu od njene majke na autobuskoj stanici u siromašnom predgrađu Barinas. Majka je bila prinuđena da proda najdragoceniju porodičnu svojinu, frižider, da bi platila otkup.

Talas otmica raširio se po velikom delu Latinske Amerike, gde kriminalne bande lako dolaze do oružja i ne boje se korumpirane i neefektivne policije i sudstva. Kolumbija je ozloglašena zbog otmica koje sprovode gerilci i paramilitarne grupe. Politički taoci koji se visoko kotiraju kao što je Ingrid Betankur dominiraju u medijima, ali oni pripadaju manjini. Većina ljudi je oteta zbog novca. Otmice su postale praksa u Venecueli pre oko deset godina kada su oružane grupe počele da kidnapuju žrtve, naročito farmere, u zabačenim pograničnim oblastima. „Čak i ako vas ne ubiju, ne ostaje vam ništa. Gubite dom i sve što ste izgradili,“ rekao je Sezar Garsia (58), vlasnik ranča koga su otmičari držali četiri meseca dok njegova porodica nije platila otkup. Bande su shvatile da čak siromašne porodice mogu da prodaju svoju svojinu za nekoliko hiljada dolara. „Ljudi osećaju sve veću nesigurnost i imaju utisak da krivci prolaze nekažnjeni,“ rekao je Džoni Kampos, komesar policije u Karakasu.