Perović: Arhive o nestalima su već – arhivirane

Perović smatra da će porodice, koje već više od 20 godina pokušavaju da saznaju gde su pohranjena tela njihovih najmilijih, opet ostati u bolu i bez nade da će, eventualno, uz pomoć nekih novih tajnih dokumenata otkriti grobna mesta ili masovne grobnice i posmrtne ostatke svojih najbližih sahraniti da počivaju u miru.

Članovi pregovaračkih timova Petar Petković i Besnik Bisljimi su se prošle nedelje dogovorili da se u Beogradu otvore vojne arhive, a u Prištini arhiva tzv. OVK i državna arhiva Kosova o OVK.

„Pitanje je da li te arhive postoje i ako postoje šta se nalazi u njima. Ako se zna da ih nema ili ako su prazne ili ako se zna da su dokumenta o zločinima fingirana, onda je dogovor pregovarača besmislen i predstavlja nanovo ubijanje već ubijenih“, naveo je novinar, koji je devedesetih izveštavao sa Kosova i Metohije.

Trenutno, kako su procenile obe Komisije za nestala lica (Prištinska i Beogradska), na Kosovu se nalaze tela 570 žrtava za koje se sumnja da su ih ubili upravo pripadnici OVK.

„OVK je bila gerilska vojska, čije vođe nisu ništa znale o Ženevskim konvencijama koje se tiču pravila ratovanja, a i oni koji su o tome nešto znali nema dokaza da ih su poštovali. Jednostavno, oni nisu funkcionisali institucionalno. Civili su zarobljavani i odvođeni u više od 30 improvizovanih logora, ubijani, a mnogima su i organi vađeni. Teško je poverovati da su pripadnici OVK u pismenoj formi ostavljali tragove o svojim zločinima. Ako možda neko i jeste, to je za ove dve decenije od rata sigurno uništeno ili zakopano negde duboko pod zemljom“, istakao je Perović.

On podseća da su sve masovne grobnice koje su otkrivene na Kosovu, posebno one s početka 2000. godina u Orahovcu, u vreme Unmikovog patologa i istražitelja Hoze Pabla Brajbara, otkrivene uz pomoć dojava očevidaca.

„Da li će nekom od njih, koji su počinili zločin ili bili svedoci, proraditi savest i na bilo koji način dostaviti informaciju gde su zakopana tela, ostaje da se vidi. Do sada, takvih primera je bilo malo, jer je veći broj potencijalnih svedoka ubijen. Jedina nada da se nešto više sazna o 570 tela, za koje Komisije za nestale tvrde da se nalaze na Kosovu, jesu zaštićeni svedoci na suđenju vođama OVK u Hagu“, ističe Perović.

Dodao je da arhive o zločinima na Kosovu i nestalim osobama posle dolaska međunarodnih snaga najverovatnije nemaju ni misije Kfora i Unmika.

„Iako su imali svu vlast, oni su se prvih nekoliko godina ponašali kao guske u magli, nijedan zločin nisu rasvetlili i njihova dokumentacija je ravna praznoj fascikli. Po dolasku Kfora i Unmika na Kosovu je prijavljen nestanak 701. lica, od kojih se 420 još uvek vode kao nestala. Komisija za nestala lica Vlade Srbije je kosovskoj strani dostavila informacije o desetak lokacija koje je trebalo pretražiti i proveriti, ali do sada ništa nije učinjeno“, naveo je novinar.

Po njegovim rečima, nikome nije jasno na šta se zapravo obavezao prištinski pregovarač Bisljimi, „kad ne želi da proverava ni postojeće informacije“.

„Bisljimi je po dolasku u Prištinu demantovao da se obavezao na otvaranje arhiva tzv. OVK. Zaprepašćujuća je i njegova izjava da će od dogovora u Briselu korist imati samo kosovska strana, čime je na neki način potvrdio da se na Kosovu neće tragati za nestalima. Političke interese i izjave razuman narod često ne može da razume, jer se neretko kose s normalnim“, ocenio je Perović.

On ističe da u takvoj situaciji ne bi trebalo poverovati ni u iskrenost beogradskog pregovarača Petra Petkovića, da će se u vojnim arhivama otkriti gde je zakopano oko 1.100 tela sa spiska prištinske Komisije za nestala lica.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u briselskim pregovorima, do sada, pokazao veoma kooperativnim pa je za očekivati da će se i prema ovom, pre svega ljudskom problemu, poneti s dužnom ozbiljnošću i odgovornošću. Na to se obavezao i prošle godine, kada je pred tadašnjim predsednikom SAD Donaldom Trampom dao besu potpisavši Vašingtonski sporazum. No, pitanje je da li vlastima u Srbiji u ovom trenutku odgovara otkrivanje novih masovnih grobnica. Svakako da ne, jer bi to za mnoge pokrenulo i krivičnu odgovornost, a uskoro će i izbori“, naglasio je Perović za Kossev.info.

Rekao je da su vlasti u Beogradu i Prištini, uz posredovanje međunarodne zajednice, dužne da obelodane sve relevantne dokaze koji ukazuju gde se nalaze posmrtni ostaci nestalih.

„U Beogradu o tome može odlučiti Aleksandar Vučić sam, a da li će, pre svega SAD i Nemačka, na to primorati i kosovske Albance ostaje da se vidi. Ukoliko se obe strane s podjednakim pijetetom ne posvete rešavanju tog problema, porodice stradalih nikada neće doći do istine o svojim najmilijim“, zaključio je novinar Bete Velimir Perović.