Perspektiva mira sve dalja

SAD i Velika Britanija su 7. oktobra 2001. godine počele vazdušne napade na Avganistan zbog odbijanja talibanskih vlasti da izruče Osamu bin Ladena, vođu terorističke mreže Al Kaida koja je 11. septembra te godine izvršila napade u SAD. Narod je s euforijom pozdravio brzi pad fundamentalističkog režima koji je izolovao i dodatno osiromašio ionako siromašnu zemlju. Međutim, 10 godina kasnije, iako moderne građevine krase deo Kabula, veliki broj Avganistanaca smatra 140.000 vojnika NATO-a kao osvajače koji nisu održali obećanje o miru i napretku.

„Medeni mesec“ predsednika Hamida Karzaija i zapadnih saveznika prvih godina zamenio je prisilan i nepoverljiv suživot. Karzai osuđuje NATO zbog civilnih žrtava u operacijama međunarodnih snaga, dok zapadni zvaničnici kritikuju njegovu vladu zbog korupcije i nestručnosti. Za veliki broj stručnjaka, međunarodna koalicija, a posebno SAD, izneverili su poverenje nakon prvih godina posle 2001. Talibani od 2005. ponovo napreduju, gurajući Kabul i njegove saveznike u novi krvavi sukob nakon pobune protiv Sovjeta 70-ih godina prošlog veka godina, a potom i građanskog rata dok vlast nisu preuzeli talibani 1996. godine.

– Od kad sam bio dete, samo znam za rat – kaže tridesetpetogodišnji stanovnik Kabula Šarif Sidiki i objašnjava da su ljudi mislili da će Zapadnjaci doneti bezbednost, a da su umesto toga „ubijali civile više nego talibani“. Međutim, izvestan napredak je zabeležen u nekoliko oblasti, posebno po pitanju školstva, zdravstva i razvoja trgovine u gradovima. Ali, Karzai uopšte ne kontroliše stvari izvan Kabula, i zemlja je u rukama ratnih vođa. Korupcija i loše upravljanje stotinama milijardi dolara dobijenih od Zapada, a samo od SAD 444 milijardi, doprineli su očiglednoj slabosti države.