Pešaci nisu maratonci: Vlast ne sluša građane, samo ih zanima čiji si

“Pešačka zona kakva se pravi u Beogradu ne postoji nigde u tom obliku u gradovima priobalne funkcije, jer svuda uz ulice za pešake postoje paralelne i pristupne ulice otvorene za saobraćaj”, kažu za portal Danasa u ovoj Inicijativi.

Kako bi se svi uverili u njihove tvrdnje, Inicijativa je na društvenim mrežama na svojim nalozima postavila mape sa obeleženim pešačkim ulicama u gradovima kao što su Milano, Minhen, Beč i Kopenhagen.

“Ovde nije samo reč o životu na Varoš kapiji, radi se o poduhvatu Grada da potpuno izoluje istorijski centar Beograda je se u njega nema kako stići. Više ljudi radi nego što živi u centru, postoje velike trgovine i veliki kancelarijski prostor, ne može se izbeći pomisao da neko guši istorijski centar grada da bi omogućio da Beograd na vodi bude centar Beograda“, navode u Inicijativi.

Kako kažu, cela ideja deluje suludo jer “zamislite da neko pravi novi centar Pariza, Londona, Beča, zatvarajući postojeći”.

Grad Beograd netrasparentan prema građanima

Sve je počelo 2015. godine kada je ideja da se centar grada pretvori u pešačku zonu prvi put osvanula u novinama bez ikakvih najava.

“Odmah sam pisala tadašnjem gradonačelniku Siniši Malom ali nisam dobila nikakv odgovor. Ubrzo su se ljudi iz kraja spontano okupili u Osnovnoj školi Kralj Petar Prvi, a potom je usledio i prvi ozbiljan protest kod Pevca”, priča arhitekta Tanja Milovanović.

Tek tada su ih vlasti ozbiljno shvatile, nakon razgovora odustalo se od ideje da se Gračanička ulica  pretvori u pešačku zonu.

Sagovornica Danasa kaže da je pisala svim nadležnim organima, ali da je odgovor jedino dobila od Poverenika za informacije Rodoljuba Šabića i Ministarstva za zaštitu životne sredine.

“Grad funkcioniše potpuno netransparentno. Ne znate kome da se obratite i ko je za šta zadužen. Imate službu Beokom, oni su ljubazni ali od njih ne dobijate nikakav odgovor”, navodi sagovornica Danasa i ističe da ako ste vlast i želite nešto da radite nije normalno da ne pričate sa građanima koji tu žive.

Veliki značaj društvenih mreža

U situaciji kada je gradska “vlast gluva” veliku ulogu u informisanju javnosti imaju i društvene mreže.

„Da nije bilo Tvitera i Fejsbuka isekli bi drveće u Gračaničkoj”, navodi sagovornica koja je prva na društvene mreže postavila slike drveća koje se seče. Prema njenim rečima, zahvaljujući društvenim mrežama saznala je koliko Beograđani vole drveće.

Prema mišljenju sagovornice sajta Danasa, moć i značaj okupljanja građana u lokalne inicijative je velik.

„Bez inicijativa građana nema uređenog društva jer one pokazuju političarima da ih neko gleda, u suprotnom tišinu shvataju kao odobravanje, kaže ova arhitektica i dodaje da građani ne treba da potcenjuju sebe i misle da je neko pametniji od njih.

Kako tvrdi, “naša jedina nesrećna okolnost je što gradska valst ne želi da čuje građane, samo ih zanima čiji si?”.

Kad bi Beograd bio London

Kao jedan od odličnih primera kako građani mogu da se izbore za svoje pravo, Tanja Milovanović navodi primer iz Londona.

Londonski gradonačelnik želeo je da Oksford Strit pretvori u pešačku zonu, ali je naišao na jak otpor većine građana ovog dela Londona, da bi na kraju ipak odustao od ove ideje.

Beograd nije London pa građani iako su se izborili za Gračaničku ulicu i drvored, nemaju više nikakvih informacija šta će biti dalje. Jedino što im ostaje je da osluškuju špekulacije  i zavise od dobre ili loše volje gradskih vlasti.

Ipak, iz ove Inicijative ne odustaju od svog prava da se pitaju šta će biti sa njihovim krajem u kojem žive.