Foto: Čedomir Vučinić/Danas(arhiva)
Već od sutra meteorolozi najavljuju kišu a sa njom i čestice pustinjskog peska iz Sahare. Kako je napisao meteorolog Đorđe Đurić na svom Fejsbuk profilu od nedelje se očekuju padavine.
– Sledeće sedmice Srbija će biti pod snažnom ciklonskom aktivnošću, jer će sve više jačati i ciklon sa severa Atlantika, koji će se premeštati prema centralnoj Evropi. Srbija će i dalje biti u sistemu jugozapadnog visinskog strujanja, pa se početkom sedmice očekuje relativno toplo, ali očekuju se i čestice peska iz Sahare. Biće umereno do pretežno oblačno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, naveo je Đurić.
Pesak iz Sahare bio je posebno vidljiv tokom proleća ove godine kada je prekrio skoro celu Evropu.
Meteorolozi su isticali da se radi o normalnoj pojavi međutim građani su imali mnoge nedoumice. Na neke od njih na svom sajtu odgovara agencija Evropske unije kroz program Kopernikus.
Naleti pustinjske prašine su sezonskog karaktera i obično se javljaju u proleće, leto i ranu jesen.
Kako će se pustinjski pesak širiti zavisi od više faktora – prisustva svetlosti, suvih minerala i organskih sedimenata – koji se nalaze u pustinjama – kao i vetra, od koga zavisi veličina čestica i visina na kojoj će putovati.
Iako još uvek nema jasnih dokaza koji bi nedvosmisleno povezali širenje pustinjske prašine sa globalnim zagrevanjem ima indicija da takva veza postoji.
#Copernicus for #AirQuality monitoring
A significant amount of #SaharanDust recently poured into the skies of the Atlantic #Ocean 😷
A large dust cloud east of Cabo Verde 🇨🇻 is visible in this image acquired by #Sentinel3 🇪🇺🛰️on 22 September 2022 pic.twitter.com/yGES5tZ8Ip
— Copernicus EU (@CopernicusEU) September 24, 2022
Suše i dezertifikacija, koje su povezane sa globalnim zagrevanjem, mogu uticati na količinu peska koji može biti nošen vetrom u različite delove sveta. Takođe, neodrživo korišćenje vode i zemljišta povećava količinu dostupne prašine.
– Neke studije predviđaju da će promene u atmosferskim uslovima dovesti do ređih, ali intenzivnijih epizoda saharske prašine. Nedavni naučni rad otkrio je da su se epizode transporta prašine u zapadnom Mediteranu povećale od 1948. i po učestalosti i po intenzitetu – navodi se na sajtu Kopernikusa. Ipak se i dodaje da postoje i druge projekcije koje predviđaju povećanje količine padavina u Sahari što bi umanjilo količinu dostupne prašine za širenje.
Što se tiče uticaja saharske prašine na zdravlje, sve zavisi od visine na kojoj čestice putuju. Što su niže, to više pogoršavaju kvalitet vazduha i povećavaju rizik od respiratornih i kardiovaskularnih obolenja.
Saharska prašina nosi sa sobom i mikroorganizme, ali to nije razlog za brigu jer ne postje dokazi o širenju zaraznih bolesti usled njenih naleta.
– Veze između olujnih naleta prašine i povećane učestalosti bakterijskog meningitisa u oblastima kao što je Sahel su dobro dokumentovane, ali se veruje da je to pre povezano sa iritirajućim efektima prašine na respiratorni sistem i klimatskim uslovima, a ne sa transportom patogena… Takođe je poznato da u zavisnosti od porekla, saharska prašina ponekad nosi radioaktivne čestice, delom zbog francuskih nuklearnih poduhvata u Alžiru 70-ih godina, ali je njihova koncentracija takva da se ne smatraju štetnim po zdravlje ili životnu sredinu – navodi se na sajtu evropske agencije.
Poslednja velika epizoda širenja saharske prašine zabeležena je tokom proleća ove godine. Pre toga u februaru 2021. pesak iz Sahare prekrio je Alpe obojivši sneg u narandžasto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
