Pet decenija od sovjetske invazije na Čehoslovačku – jugoslovenske refleksije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Autor teksta meša babe i žabe, verovatno u želji da „zaseni prostotu“ i/ili nametne svoje stavove/gledište. O ovoj temi se mora više istraživati bez jeftinih i senzacionalističkih trikova i nakaradnih kalemljenja. Ne bi bilo na odmet nešto i pročitati od recentne literature.

   1. Ovo je odličan primer (pisanje Malog Lale) nekorektnog komentara. Prvo zamera autoru da nameće svoje stavove i gledišta. Pa to čini autor svakog teksta, neće valjda da zastupa tuđe stavove? Pa se zalaže da se tema „mora više istraživati“ bez „jeftinih trikova“, ali nijednom jedinom rečju ne pominje koji su to trikovi, u čemu se ogledaju, ne navodi nijednu rečenicu koja, po njemu, predstavlja trik. Na kraju, autoru zamera što nije pročitao nešto od recentne literature ne navodeći nijedan naslov ili autora te „recentne literature“. Jednostavno – prljav komentar.

      1. Evo ja ću konkretno , neću prljavo. Autor poslednji deo teksta iskoristio da pljuje po Havelu. Havel se zalagao za „ratnu“ opciju a ne za „bobardovanje (to je bio rat NATO-Srbija). Pa zar nije smisao Slobine politike (a Mira zato i sedi u Moskvi) da destabilizuje Evropu (Zapad) tj. da radi na tome pošto je nestao Varšavski pak da nestane i NATO…. kakve je to veze imalo sa Srbijom (tada 1989, 1990)? Nikave. pa zar nisu Mira i Sloba podržali u SSSR (Rusiji) komunističke generale? Jesu….

         1. Eto sta je retorika… A kakva je razlika izmedju „ratne“ opcije i za „bobardovanja“? Bombardovanje nije bilo rat? Kad je Sloba u pitanju, sve je dozvoljeno… Ni manje ni vise nego da destabilizuje Evropu (Zapad)? On je imao samo jedan cilj – vlast po svaku cenu, bez obzira na kolikoj teritoriji… Ostalo je cisto mesanje baba i zaba.

            1. Istorija Sveta na planeti Zemlji je puna izumrlih država koje su vodila „zlopamtila“…. u politici ne mogu da postoje emocije…

   2. Lalo, ne samo da meša babe i žabe nego pokazuje vrlo značajno nepoznavanje problematike. Srpska struja u JNA nikada nije oprostola Titu upravo suprotnu strategiju. Očekivati napad sa istoka a ne zapada. Tri godine kasnije, 1971. morao je da čisti po Srbiji koja je bila pretrpana istočnoevropskim – ruskim špijunima. Svi srpski kadrovi izuzev Nikezića i Latinke bili su ljudi KGB.

2. Prosto je neverovatno da čak i sada posle 50 godina, se „nagađa“ šta je bilo i kako je bilo. SFRJ je itekako bila spremna za „invaziju“. Svako ko je putovao tog avgusta između Pančeva i Vršca/Bele Crkve, mogao je da vidi tri fronta odbrane kroz Deliblatsku peščaru. Impozantna slika ukopanih tenkova i topova, sa pešadijom ukupanom u rovovima stojećeg stava se ne zaboravlja, dok linije fronta se ne prekidaju do horizonta. Prateći brata u vojsku u Belu Crkvu koja kao ni Vršac nije bila branjena, i posle 50 godina nijedan film o „ratnim spektaklima“ nije ostavio utisak na mene kao jedinice JNA ukopane u Banatu. Nijedan istoričar, novinar, vojni komentator, nikada nije javno ni u jednom mediju pomenuo, na koji način su ovolike jedinice prebačene u Banat i Bačku te da se zadnja lijija vronta nalazila 20 kilometara od Beograda a da niko nije znao za nju, niti zna do dana današnjeg. Autor je „zaboravio“ da pomene ustaške bombe u Beogradu te 1968, kao i činjenicu da je sve vreme dok je trajala opasnost od „invazije“, „najbolji sin naših naroda i narodnosti“ proveo na Brionima ili Vangi, spreman da zatraži politički azil u italiji. Najveća tragedija pretnje „invazijom“ su osnivanja jedinica „teritorijalnih odbrana“ po već formiranim (ustavnim promenama) republikama „državama“ koje su imale 20 godina vremena da se uvežbavaju u napadima na JNA do 90tih.

   1. Kasarne u Pančevu su u zadnjih devedeset godina imale jedan jedini cilj, odbranu Beograda iz pravca severa, najpre dejstvom RJ PVO i ako zatreba, tenkovskih trupa, te su kasarne takve strukture i ovo nije bila tajna.
      Par vekova ranije, Vojna granica u sastavu Austrougarske monarhije kojoj su pripadali i Vršac, i Bela Crkva i Pančevo, imala je suprotan cilj, odvraćanje agresije iz pravca juga. Ni ovo nije bila tajna.
      Što se tiče Havela, za mene je stvar prosta. Kada te jedna zemlja, grad i njihovi stanovnici ugoste i zaštite kada ti je bilo najteže, suzdrži se ičega protiv nje. On to nije učinio i tako se pokazao kao sitna duša.

   2. Boško, dobro se sećam ’68. i ako sam bio tinejdžer. Sećam se tenkova i vojske u Banatu. Ali se dobro sećam da je to sve usledilo posle „probnog“ pokušaja proboja sa tri radiom vođena tenka koja su upali u Rumuniju. Čaušesku je naredio da se unište (što je bilo i učinjeno), osokoljen Titovom podrškom. Usledio je čuveni satanak u Vršcu. Rusi više nisu pokušavali a bili su izgleda spremni da se tuku sa čitavom Evropom. Ostala je za mene tajna kako su Rumuni uspeli 1959. da se oslobode poslednje ruske baze.

3. E, da smo te linije odbrane kod Panceva postavili u jesen 1944-te… A tek da su nas nasi favoriti u isto vreme oslobodili iskrcavanjem duz Jadrana,… Vaclavu Havelu bi bila puna dusa! I ne bi sad gradjanska opozicija muku mucila da povrati izgubljenu od zlata jabuku, pardon, na jedvite jade osvojenu vlast. A i gradski bulevari nam se nikada ne bi zvali cas ‘avnojevski’ cas ‘djindjicevski’ vec bi se vecito zvali: ‘karlobaski’, ‘viroviticki’, ‘ogulinski’…

4. Naravno da je haos kad nešto, tako obimno, treba brzo da se
   uradi.
   Ali je to uspešno i urađeno a to govori mnogo o sposobnosti JNA !