Pet milijardi evra stiglo iz Frankfurta

U centralnoj pešačkoj zoni Nikozije, gde se nalaze obe najveće kiparske banke, javio je dopisnik ruskog radija Komersant, pred otvaranje banaka najveću su gužvu pravili TV-kamermani i novinari, a budući da su merama propisanim Kipru najžešće pogođeni najbogatiji ulagači, nije bilo masovnih demonstracija. Teško da bi se vlasnici velikih uloga rado javno identifikovali demonstrirajući, bio je duhovit dopisnik moskovskog radija. Predvođeni kiparskom Komunističkom partijom, svoje nezadovoljstvo tretmanom u Evropi Kiprani su izrazili u sredu uveče uzvikujući: „Ne Trojki, ne nezaposlenosti“, „Da dostojanstvu, da razvoju“, „Plan pomoći ne pomaže, nego uništava“.

Centralna banka Kipra objavila je da će tokom sledeća četiri dana važiti mere ograničenja raspolaganja novcem sa bankarskih računa i ograničenja u kretanju kapitala sa Kipra u inostranstvo. Kiprani će dnevno moći sa svojih računa da podignu najviše 300 evra, pri turističkom putovanju u inostranstvo moći će da ponesu najviše 1.000 evra, a svojim studentima u inostranstvu kiparske porodice će kvartalno moći da transferišu najviše 5.000 evra. Plaćanje kreditnim karticama ograničeno je na 5.000 evra mesečno. Unovčavanje čekova je zabranjeno. Finansiranje trgovinskih transakcija sa inostranstvom, kao i transakcija sa nekretninama, takođe je ograničeno. Iznose između 5.000 i 200.000 evra mora odobriti posebna komisija pošto utvrdi da isplata korespondira aktivi firme, a za iznose preko 200.000 evra odobrenje će biti dato pošto se proveri sposobnost poslovne banke da posao obavi bez posledica.

Kiparske firme svoje prihode ostvarene izvozom moraju vlastima prijaviti u roku od najviše dve nedelje, kao i dobit od prodaje nekretnina. Isplata plata saradnicima u inostranstvu obavljaće se bez ograničenja, kao i isplata premija osiguranja osiguravajućih društava. Kiparska berza ostala je zatvorena i juče. Očekuje se da sa operacijama počne 1. aprila.

Kiparski šef diplomatije Joanis Kasulidis dao je nekoliko intervjua evropskim medijima i u njima optužio EU za nedostatak solidarnosti. „Otvoreno da kažem: ove mere nismo doživeli kao evropsku solidarnost“, rekao je Kasulidis za Frankfurter algemajne cajtung. On se posebno obratio nemačkim poreskim obveznicima porukom da pare kojima pomažu druge države u krizi dobijaju okamaćene nazad, a da, uostalom, pare koje trasferišu na jug Evrope služe da sačuvaju tamošnja tržišta za nemačku privredu. Na Nemačku je drvlje i kamenje osuo i luksemburški ministar spoljnih poslova Žan Aselborn jer se Luksemburg i sam osetio prozvanim porukom nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea (CDU) da „kiparski poslovni model“ više nije prihvatljiv, jer protivreči fer tržišnoj konkurenciji. Iza te izjave je stao i šef parlamentarne frakcije nemačkih socijaldemokrata Joahim Pos izjavom : „Naravno, Luksemburg spada u problematične zemlje“, a isti prigovor je proširio i na Maltu, Irsku, pa i Holandiju „kojima su takođe nužne reforme“.

U svakom slučaju, niko ne spori da su pred Kiprom, u kome je finansijski sektor činio oko 60 odsto BDP-a, a koji industrije gotovo nema, teški dani i godine stvaranja novog ekonomskog modela.

Između Moskve, koja je odbila da mu pruži novu finansijsku pomoć, i Brisela, koji je postavio oštre uslove za traženu pomoć od 15,8 milijardi evra, Kipar se u noći između nedelje i ponedeljka saglasio da likvidira drugu po veličini poslovnu banku Cyprus popular bank, a da osigurani deo njenih depozita prebaci u najveću poslovnu banku Bank of Cyprus, koja će biti restrukturirana i dokapitalizovana, ali ne parama iz Brisela. Ulozi veći od 100.000 evra biće oporezovani sa najmanje 30 odsto, zauzvrat će ulagači dobiti akcije banke koje će naplatiti najranije za pet-šest godina. „Za vlasnike depozita većih od 100.000 evra ovo će u stvari biti veliki udarac“, priznao je ministar finansija Mihalis Saris.

Za razliku od agencija Mudis i Fič, koje su nepovoljno ocenile efekte mera izrečenih Kipru po celu evro zonu, Standard end Purs je juče saopštio da mere koje su propisane kiparskom bankarskom sektoru neće neposredno uticati na banke evro zone iako su bitno drugačije od mera primenjenih u slučaju drugih evro-država u krizi, jer u sanaciju bankarskog sektora uključuju akcionare, vlasnike obveznica i velike ulagače. Kiparska kriza je potvrdila potrebu stvaranja bankarske unije na nivou evrozone, ocenio je Standard end Purs.

Po objavljivanju mera propisanih Kipru, evro je od početka nedelje pao za 1,6 odsto na najnižu vrednost u poslednjih pet meseci da bi juče zabeležio lak oporavak. Smatra se da je padu evra doprinela i izjava novog šefa evro-zone Holanđanina Jeroena Dijšelbloema koji je pohvalio kiparski presedan kao prekid prakse da za greške bankara plaćaju poreski obveznici umesto njihovih akcionara, investitora i ulagača, a naročito vrlo nepovoljno ekonomski pokazatelji Francuske, koje je u utorak objavio Insee, francuski institut za statistiku. Šefa evro-zone demantovali su portparoli mnogih briselskih komesara, ali ga je juče podržao evropski komesar za unutrašnju trgovinu Mišel Barnije tako da je pitanje da li je Kipar specijalan slučaj koji se neće ponoviti i dalje otvoreno.

Ruse niko neće

Mada su se iz ruskih izvora pojavile i vesti da su mnogi veliki ruski ulagači na Kipru svoje pare spasili pre 16. marta kad su kiparske banke zatvorene, iz Moskve su juče stizale i ozbiljne žalopojke i tvrdnje da je EU dala instrukcije mnogih članicama da negativno odgovore na namere mnogih velikih ruskih kompanija da svoje tekuće račune prenesu sa Kipra u neku drugi državu. Kompanija za pravne savete Andreas Sofokleos& Co saopštila je, prenose RIA Novosti, da su takve instrukcije dobile Malta i Luksemburg, a Slovenija je najavila da će pooštriti svoje uslove za privlačenje stranog kapitala. „Svet se menja“, rekao je predstavnik te kompanije. Ruske kompanije ubrzano menjaju svoje organizacione strukture i isključuju svoje kiparske delove iz struktura upravljanja.