List Danas se povodom obeležavanja Svetskog dana slobode medija priključuje tradicionalnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“ kojom se ukazuje na težak položaj novinarstva u Srbiji.
Svetski dan slobode medija, 3. maj, novinari u Srbiji dočekuju u nepovoljnim uslovima za profesionalno bavljenje svojim poslom, izloženi pritiscima usmerenim na njihovu nezavisnost ali i fizičkim napadima.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ pozivali su elektronske medije da danas u pet do dvanaest isključe ton i zamrače ekrane, i time se pridruže međunarodnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“ kako bi najširu javnost upozorili na katastrofalan položaj novinarske profesije u Srbiji.
„Pozivamo sve medijske radnike da se zajedno suprotstavimo daljoj eroziji profesije kako bi zaštitili slobodu medija i novinara i vratili poverenje građana. Naša uloga nije da služimo željama i ineterisima vlasti, već da svestrano, potpuno i odgovorno informišemo najširu javnost“, navodi se u saopštenju.
Vlast i državne institucije dužne su da novinarima i medijima obezbede uslove za neometan, slobodan rad, bez pritisaka i cenzure, podsećaju oni u zajedničkom saopštenju.
Kako su dodali, nasuprot tome, javno informisanje u Srbiji suočava se sa svakodnevnim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, radnom nesigurnošću, ugrožavanjem bezbednosti, rodnom diskriminacijom, kršenjem autorskih prava i drugim problemima koji direktno ugrožavaju rad novinara i medija.
Srbija neprekidno ponire na rang-listi slobode medija Reportera bez granica tako da je sa 54-og mesta u 2014. prošle godine pala na 93. poziciju, podsećaju oni.
Prema najnovijem izveštaju međunarodne NVO Fridom haus, Srbija je tokom poslednje decenije nazadovala u oblasti političkih prava i građanskih sloboda, i zato je svrstana u kategoriju delimično slobodnih država.
„Oni su takođe ukazali i na „sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca koji svoj težak i odgovoran posao obavljaju za ponižavajuće plate, najniže među svim profesijama koje podrazumevaju visok nivo znanja i integriteta“.
„Politički i ekonomski centri moći koriste medije kao sredstva propagande i kreiranja javnog mnjenja u skladu sa njihovim interesima koji su pretežno suprotni interesima društva. Vlast selektivno tumači i koristi medijsko zakonodavstvo kako bi zadržala direktan i indirektan uticaj na medijsko tržište na kojem umesto slobodne i fer utakmice dominira protežiranje podobnih medija i ugrožavanje medija koji izveštavaju profesionalno i kritički, u skladu sa javnim interesom“, objasnili su oni u zajedničkom saopštenju.
Oni su ovim povodom saopštili i da ponavljaju protest zbog činjenice da „ni 27 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je ubio novinarku Radislavu Dadu Vujasinović, da još nije pravosnažno okončano suđenje optuženima za ubistvo kolege Slavka Ćuruvije od pre više od 22 godine i da već 20 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića“.
Poverenik za informacije od javnog značaja: Koliko je važna uloga slobodnog novinarstva pokazala i pandemija
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović danas je, povodom Svetskog dana slobode medija, „pozvao sve organe vlasti da poštuju slobodu medija i izražavanja i njihovo pravo na pristup informacijama od javnog značaja“.
Poverenik poručuje da organi vlasti moraju da transparentno i blagovremeno objavljuju informacije kojima raspolažu.
„Koliko je važna uloga slobodnog novinarstva, pokazala je i ova globalna pandemija COVID-19, kroz potrebu da se građanima pruže proverene, pravovremene i pouzdane informacije“, naglasio je Marinović.
Ističući da su novinari svoj zadatak u ovim teškim uslovima uspešno uradili, on je predočio da sloboda medija predstavlja temelj demokratskog društva, vladavine prava, uvažavanja različitosti i poštovanja dostojanstva.
Marinović je još jednom zahvalio svim medijima na poštovanju privatnosti i zaštite podataka o ličnosti lica koja su pozitivna na koronavirus, objavljujući samo minimum neophodnih podataka u cilju zaštite javnog zdravlja i smanjenja broja obolelih.
NDNV na Svetski dan slobode štampe: Pažljivo birajte kome poklanjate poverenje
Nezavisno društvo novinara Vojvodine saopštilo je danas da obeležavanje Svetskog dana slobode štampe nije važno samo za medije, već prvenstveno za građane, koji treba da znaju da je sloboda medija izborena i deo civilizacijskih i demokratskih standarda, koje je potrebno svakodnevno braniti.
„Urušavanje tog prava ugrožava i temelje demokratije“, navodi u proglasu NDNV i poziva građane da pažljivo biraju koji medij prate, kome poklanjaju pažnju i poverenje.
„Svaki vaš poklonjeni minut je podrška, a na vama je da izaberete kvalitet umesto senzacionalističkih poruka upakovanih u šarene naslovne strane. Na vama je da izaberete jasne i nedvosmislene programske sadržaje, umesto kampanja govora mržnje u kvazi-medijima“, piše u proglasu.
Uz podsećanje da je ovogodišnji Svetski dan slobode štampe Srbija dočekala sa veoma lošim ocenama, NDNV upozorava da samo u ovoj godini različite baze novinarskih udruženja beleže više od trideset napada ili pritisaka na novinare – od napada metalnim šipkama, preko govora mržnje na društvenim mrežama, do finansijskih pritisaka i bezbroj neosnovanih tužbi.
„Uprkos tome, verujemo da kvalitetno novinarstvo, koje poštuje standarde profesije, može da ponudi najvažnije odgovore građanima na mnoga neodgovorena pitanja i da donese pozitivne promene u našem društvu. Međutim, da bi do poboljšanja došlo, nezavisnim medijima je potrebna podrška građana“, piše u proglasu.
NDNV poziva kolege i koleginice da se pridržavaju Kodeksa novinara Srbije i da budu solidarni sa onima koji su na meti napada nasilnika, političkih aktera i privrednih moćnika.
„Informacija je javno dobro i imamo obavezu da se ophodimo prema njoj sa dužnom pažnjom i profesionalnošću. Budite glasni svaki put kad ste na meti napada ili pritiska, jer zajednica treba da zna da su oni koji postavljaju pitanja u njihovo ime – ugroženi“, navodi NDNV.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je danas da sloboda medijskog izražavanja ne sme biti ugrožena ali i da mediji moraju snositi odgovornost u borbi protiv govora mržnje, diskriminatornih izjava i seksističkih stavova, koji po njenim rečima, postaju „sve češći u našem javnom prostoru“.
U čestitki povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, poverenica je ocenila da su slobodni i nezavisni mediji „ključna vrednost svakog demokratskog društva“.
„Sloboda medijskog izražavanja ne sme biti ugrožena, jer je od izuzetne važnosti za sve građane i građanke i zbog toga je na državi obaveza i odgovornost da te vrednosti očuva i zaštiti. Nedopustivo je da novinari budu izloženi nasilju, i neophodno je da im se omogući bezbedan rad, jer niko ne treba da bude u strahu zato što obavlja svoj posao“, navela je poverenica a preneo njen kabinet.
Ocenila je da mediji, „kao moćna snaga u svakom društvu“ imaju odgovornost u borbi protiv govora mržnje, diskriminatornih izjava i seksističkih stavova.
„S obzirom da imaju ključnu ulogu u oblikovanju stavova javnog mnjenja, profesionalno i odgovorno informisanje uz stalno unapređivanje standarda izveštavanja koji promovišu toleranciju i međusobno uvažavanje, obaveza je svih koji rade u medijima“, navela je poverenica.
SSP: Srbija Svetski dan slobode medija dočekuje u uslovima paralelne realnosti
Stranka slobode i pravde (SSP) zahvalila je danas svim profesionalnim novinarima, navodeći da se Svetski dan slobode medija u Srbiji dočekuje u uslovima „paralelne realnosti“.
„Svetski dan slobode medija u Srbiji dočekujemo u uslovima paralelne realnosti koju kreiraju režimski mediji u kojima dominira (predsednik Srbije) Aleksandar Vučić za koga je rezervisano više vremena nego za sve ostale političke aktere zajedno, kao i neverovatnih 84 odsto pozitivnih objava“, navela je ta stranka u saopštenju.
Iz SSP su kazali da će svi koji rade u medijima prethodnu godinu zapamtiti po fizičkim napadima na svoje kolege novinare, vraćanju sudskog procesa za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije na početak i po konstantnoj verbalnoj agresiji prema delu novinara kojim ne komanduju Vučić i drugi državni zvaničnici, kao i pokušajima lokalnih moćnika da tužbama sa visokim otštetnim zahtevima unište ono što je od lokalnih medija ostalo.
Kako su dodali, u takvoj atmosferi „istina je praktično proterana“ sa televizija koje imaju nacionalne frekvencije.
„U takvoj atmosferi nije moguće naći štampariju koja je spremna da na sebe preuzme posao štampanja novog dnevnog lista koji nije pod kontrolom režima. U takvoj atmosferi osobe osumnjičene za pedofiliju i organizovanu prostituciju, preko medija praktično zastrašuju potencijalne svedoke i žrtve seksualnog uznemiravanja, ucenjivanja i zlostavljanja“, kazali su iz SSP u saopštenju.
Dodali su da u takvoj atmosferi svi koji se usude da se suprotstave režimu – postaju žrtve medijskog linča kroz koji je prošao lider Građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ Oliver Ivanović pre nego što je ubijen.
„Stranka slobode i pravde zato na ovaj dan želi da kaže jedno veliko hvala svim onim profesionalnim novinarima koji svakoga dana rizikuju da bi građani Srbije bili u prilici da se na retkim nezavisnim medijima informišu istinito i pravovremeno. Ovo je njihov dan i mi im garantujemo da ćemo nakon što smenimo režim koji je državu oteo od naroda a većinu medija okupirao obezbediti svim novinarima u Srbiji da nesmetano rade svoj posao, jer bez nezavisnih medija nema ni demokratije ni dobrog života kakav zaslužujemo“, navela je ta stranka u saopštenju.
DS: U Srbiji nema slobodnih medija, režim ih doživljava kao neprijatelja broj jedan
Srbija i ove godine dočekuje Svetski dan slobode medija bez slobodnih medija jer ih režim Aleksandra Vučića doživljava kao neprijatelja broj jedan, ocenila je danas Demokratska stranka (DS).
Iz te stranke su naveli da većina medija u Srbiji „pristaje da bude puko sredstvo propagande i odmazde u rukama (režima) Aleksandra Vučića“, a da se „mali broj onih koji se još uvek opire i insistira da svoj posao radi profesionalno, suočava sa ogromnim pritiscima, kako bezbednosne, tako i ekonomske prirode“.
„Ne možete očekivati da novinari i urednici rade slobodno kada znaju da režim zloupotrebljava upravo one mehanizme koji bi trebalo da štite slobodu medija, da su preko medija sa nacionalnom frekvencijom i najvećim tiražom označeni kao ‘strani plaćenici i domaći izdajnici’ i da im konstantno prete nerealno veliki tužbeni zahtevi i samim tim i takse“, naveli su iz DS.
Ocenili su da „Vučićev režim nikada neće svojevoljno pristati da oslobodi medije i da ‘pusti’ novinare da obavljaju svoj posao bez pritisaka“, jer je po navodima DS, „svestan da otvaranje medija u Srbiji predstavlja početak kraja kriminalnog režima“.
„Tada bi na površinu vrlo brzo isplivale sve Savamale, Telekomi i Jovanjice, a pritisak javnosti onemogućio bi pojavljivanje osumnjičenih za najgnusnije zločine u zabavnim programima, relativizovanje njihovih postupaka i ostanak u političkom životu Srbije, kao i zatvaranje slučajeva bez ključnih dokaza, oslobađanje krivaca, razvlačenje postupaka i izricanje smešno malih kazni“, naveli su iz Demokratske stranke.
Zaštitnik građana: Međusobna solidarnost glavni uslov za poboljšanje položaja novinara
Zaštitnik građana Zoran Pašalić čestitao je danas svim novinarima i medijskim radnicima 3. maj – Međunarodni dan slobode medija i ponovo naglasio da je međusobna solidarnost glavni uslov za poboljšanje njihovog položaja i smanjenje svih vrsta pritisaka i napada na predstavnike te profesije.
„Kolegijalnost i podrška, tačnije međusobna solidarnost novinara, glavni su uslovi za poboljšanje položaja novinara u našoj zemlji. Pritisci i napadi na novinare zabeleženi su i prošle godine a njihova evidencija, kao i ranijih godina, i dalje nije jedinstvena“, naveo je Pašalić u pisanoj izjavi.
On je podsetio da je u maju 2020. sa sedam medijskih udruženja i asocijacija i tri novinarska sindikata potpisao Sporazum o uspostavljanju platforme za evidenciju slučajeva ugrožavanja bezbednosti i pritisaka na novinare i ostale medijske aktere, da je završena tehnička izrada te platforme i da je u toku unošenje dostupnih podataka u bazu.
„Cilj je uspostavljanje jedinstvene baze podataka o napadima na novinare, kao i efikasnijeg mehanizma zaštite bezbednosti novinara. Svi podaci o napadima i pritiscima na novinare skupljeni na jedno mesto doprineće delotvornijem postupanju nadležnih organa u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara“, naveo je zaštitnik.
Pašalić je istakao da će prikupljene informacije omogućiti i efikasniju reakciju zaštitnika građana na postupanje nadležnih organa po prijavljenim slučajevima kršenja slobode medija i slobode izražavanja.
Asocijacija novinara Kosova: Rasvetliti slučajeve 15 ubijenih i nestalih novinara
Asocijacija novinara Kosova danas je povodom Svetskog dana slobode medija pozvala nadležne institucije da rasvetle slučajeve 15 ubijenih i nestalih novinara tokom i nakon rata na Kosovu.
Na konferenciji za novinare predstavnici Asocijacije su naveli da im je tokom 2020. godine prijavljeno šest pretnji smrću i četiri napada na novinare, a ove godine četiri pretnje smrću, kao i napad na novinare, preneo je RTK2.
Što se tiče pretnji i napada na novinare, članica odbora ANK Ljeonora Daljipi rekla je da kosovske institucije imaju obavezu da garantuju slobodu govora novinara i stvore bezbedno okruženje za obavljanje uloge novinara.
Ona je ukazala da se iz godine u godinu povećavaju različiti oblici napada na novinare i da cenzura, samocenzura i finansijska zavisnost medija i dalje utiču na objektivno novinarstvo, a kao glavne prepreke u bavljenju novinarskom profesijom istakla odlaganje sudskih procesa.
„Odlaganje procesa za napad na novinare i simbolične kazne i dalje su glavna prepreka u radu. Čak se i izrečene kazne često smatraju podsticajnim da ometaju slobodu govora“, istakla je Ljeonora Daljipi.
Srbija se nalazi na 93. mestu po slobodi medija, osetan globalni pad slobode štampe
Reporteri bez granica istakli su u nedavno objavljenom godišnjem izveštaju da je novinarstvo, „glavna vakcina“ protiv dezinformacija, potpuno ili delimično blokirano u 73 odsto, odnosno u 130 od 180 zemalja sveta, a Srbija se nalazi na 93. mestu kao i prošle godine.
Ta organizacija ocenila je da je „Srbija zemlja sa slabim institucijama u kojoj lažne vesti šire senzacionalistički mediji koje podržava vlada i u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze od vladajuće elite i prodržavnih medija“.
Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić i nemačka ministarka pravde Кristina Lambreht izrazile su, u zajedničkom saopšenju, „zabrinutost zbog napada na novinare i ograničenja slobode štampe u mnogim delovima Evrope ističući da je sloboda medija od ključne važnosti u kriznim vremenima“.
„U demokratiji, novinari igraju vitalnu ulogu u otkrivanju istine i pozivanju vlasti na odgovornost. Njihov posao je da osiguraju da građani blagovremeno dobijaju tačne i pouzdane informacije, koje su još važnije u kontekstu pandemije kovid-19“, dodaje se u saopštenju i ističe da je promovisanje slobode izražavanja ključni cilj SE.
Udruženje novinara Srbije (UNS) u proglasu je navelo da su novinari i medijski radnici, uprkos hrabrosti u izveštavanju tokom pandemije i izuzetnom značaju u borbi protiv virusa korona, bili prvi na udaru pritisaka vlasti i nezadovoljstva građana.
„Trpeli su brojne fizičke napade, uništavanje opreme, uvrede i pretnje na društvenim mrežama i druge pokušaje diskreditacije“, naveo je UNS povodom Svetskog dana slobode medija.
Kako je udruženje istaklo, „vlast i vlasnici medija nedozvoljenim pritiscima su pokušavali da slabe nezavisnost medija, a ekonomski pritisak nastavio se i daljim sunovratom projektnog sufinansiranja, kroz koji se, suprotno propisima, novac građana ponovo deli konstantnim kršiocima Кodeksa novinara Srbije“.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je da je u Srbiji više faktora stvorilo sistem „industrije populizma“, u kom su mediji „sredstvo promocije, propagande i odmazde u funkciji lične vlasti“, a da se profesionalni mediji nalaze na margini medijskog sistema.
Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen je odlukom Generalne skupštine UN, kako bi se podsetile vlade država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Takođe, taj dan ustanovljen je 1993. godine, kako bi se podigla svest o značaju medijskih sloboda i obeležila godišnjica Vindhuške deklaracije, izjave o principima slobodne štampe koju je sastavila grupa afričkih novinara 1991. godine.
Oranizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) od 1997. godine dodeljuje nagradu Giljermo Kano za slobodu medija, pojedincima, organizacijama ili institucijama, koji su dali izuzetan doprinos odbrani ili promocijii slobode medija u svetu.
Porast autoritarnosti i „neliberalizma“ podstiču globalni pad slobode štampe, a antidemokratski režimi sve više osećaju da mogu nekažnjeno da „stavljaju metu na čelo“ medijima, ocenjeno je u nedavno objavljenoj analizi Međunarodnog instituta za štampu (IPI), uoči 3. maja, Svetskog dana slobode medija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
