Vest da je dobio najvažnije pozorišno priznanje koje jednom glumcu u Srbiji može pripasti – Dobričin prsten, stigla je do Petra Božovića u trenutku kada je čitao Servantesovog „Don Kihota“ na španskom.
„Sedim tako, čitam, uz rečnik, naravno. Ne ide brzo. Pomislim koliko li će mi vremena trebati da je pročitam, kad zazvoni telefon. Udruženje dramskih… Pomislih da l’ nisam platio članarinu, ma mislim da jesam, šta li je… Kad će Vida (Ognjenović, predsednica žirija za Dobričin prsten); „Ima Vida nešto da kaže…“ Reko’, eh, a od kada me zaboravila za uloge, predstave… Veli, „spremaj se da častiš“. Ja zastadoh“, opisao je taj trenutak novinarima glumački bard.
Nesvršeni student italijanskog i španskog jezika (studije je prekinuo upisavši glumu u klasi Predraga Bajčetića) kaže i da mu je tako veliko i posebno uzbuđenje donela još jedino prva Sterijina nagrada davne 1978. za predstavu „Kamen za pod glavu“, iako je u međuvremenu osvojio poduži niz priznanja (Zlatni pečat, Nagrada ‘Pavle Vuisić’, Statueta ćuran…).
Božović je igrao u svim beogradski pozorištima, a najpoznatiji je po svojim monodramama, „Reče mi jedan čo’ek“, „Ćeraćemo se još“ i „Kad budem mlađi“, koje izvodi po tekstovima Matije Bećkovića.
U Narodno pozorište, čije je član bio dve i po decenije, vratio se prošle godine ulogom Ahmeda u predstavi „Hasanaginica“.
Sada na istoj sceni gde je nekada igrao Apisa i Zaratustru, glumi i Sergeja Petroviča Železnova u drami „Vasa Železnova i drugi“.
Ništa manje legendarne nisu ni njegove filmske i televizijske role, kojih po IMDb-u ima preko 120. Publika najviše pamti Zelja, Žorža i Maksima u antologijskim ostvarenjima Živka Nikolića.
„Moja filmska biografija bila bi mnogo siromašnija da nije bilo njegovih legendarnih filmova“, kaže glumac, koji je na velikim i malim ekranima igrao i Nikolu Teslu („Tajna Nikole Tesle), Atifagu („Nož“), Slobu („Lepa sela lepo gore“), inspektora Beševića („Crni bombarder“), dok monolog čuvenog doktora za ljubavne problem u filmu „Čekaj me, ja sigurno neću doći“ publika zna napamet.
Rođen je 22. maja 1946. u Zemunu.
Proživeo je teško detinjstvo.
Otac mu je posle nemačkog zarobljeništva dopao Golog otoka, a majka umrla, pa je jedno vreme čak proveo u sirotištu.
Kasnije ga je do 13. godine čuvala tetka.
Bio je oženjen glumicom Marinom Koljubajevom, sa kojom ima sina Draška i od njega unuku Anđeliju.
Sadašnjom suprugom Snežanom oženio se pre nekoliko godina.
Trenutno snima humorističku seriju „Tri muškarca i tetka“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.