Kada sutra, na Dan Kinoteke, bude primao Zlatni pečat za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti, Petar Božović posvetiće ga i reditelju Živku Nikoliću, u čijim je antologijskim filmovima on ostvario svoje antalogijske i verovatno najpoznatije uloge.
Dovoljno je reći Žoržo iz „Lepote poroka“, pa da publici navru u sećanje ne samo sve scene iz tog filma sa njim, već i naizust naučene replike, koje je Božović ponekad na licu mesta sa Nikolićem kreirao.
Još nešto zajedničko je ovoj dvojici nesumnjivo velikih umetnika – svojatanje, odnosno, odbacivanje od dvaju njihovih domovina – Srbije i Crne Gore, otkada one više nisu jedna država. Zapravo, najpoštenije bi bilo reći da oni pripadaju (još uvek zajedničkom) jugoslovenskom kulturnom prostoru. Vitki i lepi Danilo iz „Više od igre“ ili asketski Nikola Tesla, a u svakom slučaju nesumnjivi zavodnik zbog koga su uzdisale lepotice širom bivše Jugoslavije, pa i njegova partnerka iz Živkovićevih filmova, Slovenka Savina Geršak, ovako je jednom prilikom objasnio kako se pretvorio u čoveka otežalog toliko da jedva hoda: „Teško sam podneo činjenicu da se bivša Jugoslavija raspada i da među ljudima eskalira nasilje. Prošao sam kroz strašno stresan period i tada sam ubrzano počeo da dobijam kilograme. Pitao sam se kada će se sve završti i šta da radim za to vreme. Da bih raščistio sam sa sobom, odlučio sam da umesto asketizma izaberem hedonizam. Možda je on lagodniji, ali da sam izabrao asketizam, na šta bih danas ličio jer čemer i jad još nisu prošli. Verovatno ne bih mogao da hodam, kao što skoro ne mogu ni sada, tako da sam došao na isto.“
Igrao je (i igra) Božović i u pozorištu, najpre u Ateljeu, gde ga je pozvala Mira Trailović, a koji je napustio kad je ona otišla u penziju „jer više nije imao sa kim da se svađa“, a potom i u Narodnom. U sedmoj umetnosti su antologijske i njegove uloge negativaca (na primer, Inspektor Bešević u „Crnom bombarderu“), a i replike iz novijih filmova („Čekaj me, ja sigurno neću doći) publika zna napamet.
Petar Božović rođen je 22. maja 1946. u Zemunu. Otac mu je posle nemačkog zarobljeništva dopao Golog otoka, a majka mu je umrla kad je bio mali, pa ga je sve do 13. godine čuvala tetka i rodbina u Crnoj Gori. Diplomirao je glumu, a apsolvirao italijansku književnost. Bio je oženjen glumicom Marinom Koljubajevom, sa kojom ima sina Draška i od njega unuku Anđeliju. Sadašnjom suprugom Snežanom oženio se pre tri godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.