Petar Đurić: Pokojni otac je verovao čak i Vučiću u svojoj naivnoj, umetničkoj duši

Njegov sin Petar Đurić je odmah izašao u javnost sa dokumentacijom koja nedvosmisleno ukazuje da je zdravstveno stanje njegovog oca zahtevalo lečenje na respiratoru, a da slobodnih respiratora u bolnici u tom trenutku nije bilo, uprkos snažnoj propagandi vlasti da u bolnicama imamo dovoljno svega – od opreme za lekare, mesta za obolele, do respiratora.

Petrova priča dospela je do šire javnosti nakon junskih protesta prošle godine, kada se slučajno našao ispred kamere N1 i odgovarajući na pitanje reportera zbog čega je izašao na ulicu, između ostalog rekao „Ćale, ovo je za tebe“, što je postala svojevrsna parola prošlogodišnjih protesta u Beogradu.

Naravno da je Petrovo svedočanstvo o poslednjim danima njegovog oca, potkrepljeno medicinskom dokumentacijom, bilo u suprotnosti sa onim što je propagirala režimska mašinerija, te je oštra reakcija stigla i od premijerke i od predsednika države – nazvan je lažovom i označen kao lice sa kriminalnim dosijeom, što Petra nije obeshrabrilo u borbi za istinu. Iz suda je dobio potvrdu da nikada nije osuđivan niti gonjen, Aleksandra Vučića je pozvao na suočavanje, Zemunsku bolnicu je tužio a epilog još uvek čeka.

Sada, i nakon godinu dana, preispituje sebe i pita se da li je mogao nešto više da uradi za oca.

– Da li je trebalo da ga odvedem u bolnicu i prepustim u ruke doktorima koji u tom momentu očigledno niti su bili spremni niti su šta znali o virusu. Ta dilema me progoni svaki dan jer mi se čini da sam imao previše poverenja u zdravstveni sistem a nije trebalo. Bolna je činjenica da ga nikada neću videti i to velikim delom zbog neznanja i nebrige doktora u Zemunskoj bolnici. I pored svega još i laži ljudi iz vlade kojima žele da to zataškaju jer njima jedan život naspram njihovog rejtinga ništa ne znači – priča za Danas Petar Đurić.

Dodaje da ga uskoro očekuje suđenje gde će izneti sve dokaze i predočiti argumente, te se nada da će dobiti pre svega moralnu satisfakciju „za sve što su mi uradili“.

U bolničkom izveštaju za Ljubišu Đurića, u koji je i javnost Srbije imala uvid, a direktor Zemunske bolnice potvrdio autentičnost, doktorka je napisala da je 9. aprila, 2020. godine „kontaktiran anesteziolog iz Respiratornog centra radi prebacivanja Đurića na respirator“, a odgovor je glasio: „Trenutno bez slobodnih mesta“.

Petar Đurić je javno govorio o tome da njegov otac nije na vreme priključen na respirator, te da odgovor zdravstvenog sistema na stanje njegovog oca nije bio adekvatan.

„Možda bi moj otac bio živ da je bilo respiratora“, govorio je Đurić.

Međutim, nakon njegove izjave u direktnom programu N1 sa protesta u Beogradu oglasio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirajući Petrove navode, iako i potvrđuje izveštaj iz bolnice, pokušavši da ga diskredituje u javnosti nazivajući ga kriminalcem, navodeći njegove prestupe u školi ali i to da je među prvima imao mobilni telefon.

Premijerka Ana Brnabić je Petrove navode ocenila kao „monstruozne laži“, ističući da „niko u Srbiji nije preminuo jer nije bilo respiratora ili čekajući na respirator“.

Međutim, Petar ne odustaje od traženja pravde za svog pokojnog oca. O njemu govori sa setom, ističući da je bio vredan, obrazovan, uporan, borac za ljudska prava i istinu, a iznad svega altruista.

– Nedavno sam u očevoj arhivi našao neke njegove zabeleške, njegova razmišljanja o stanju nacije, politici… Iznenadio sam se njegovim pozitivnim ocenama i o predsedniku Srbije. Očigledno da je verovao ljudima u svojoj neiskvarenoj i umetnički naivnoj duši. Šta reći… – zaključuje Petar Đurić.

Fondacija „Ćale, ovo je za tebe“

Petar Đurić je u međuvremenu pokrenuo Fondaciju koja se zove „Ćale, ovo je za tebe“, koja pomaže talentovanoj deci bez mogućnosti za školovanje kao i mališanima iz porodica sa puno dece koja nemaju osnovne uslove za život .

– Moj otac bi bio ponosan na mene jer je i sam bio human i pomagao je ljudima. To mi je veliki motiv da nastavimo sa radom Fondacije iako je vreme veoma teško i ljudi su okrenuti više sebi a trebalo bi da pomognu koliko mogu i drugima kojima je ta pomoć neophodna. Nečije malo nekome znači puno – poručuje Petar Đurić.