Petar Matijević: Herkul srpskog svinjarstva

Dvadeset godina pre toga, njegov otac je živeo u Beogradu gde je gospodi na tadašnjem Pozorišnom trgu, a današnjem Trgu republike, nosio kofere na ulasku u hotel. Petar Matijević je od prekjuče vlasnik tog hotela.

Simboliku priče o herkulovskom usponu siromašnog momka koji će postati najveći zemljoposednik Srbije i Hrvatske dovršava lirski pečat – istorijsku zgradu Jugoeksporta u kojoj je bio smešten hotel u kojem je njegov otac zarađivao za život tegleći prtljag beogradske gospode, Matijeviću su kao rođendanski poklon kupili njegovi sinovi, pobedivši na licitaciji konkurentskog biznismena Miodraga Kostića.

Jedino što priču kvari je istorija između početka i kraja. Istorija povezana s politikom, jeftinom zemljom i još jeftinijim mesom. Toliko jeftinim da svi koji imaju novca za makar malo skuplje, u Matijevićeve mesare uglavnom ne zalaze. Uvoz mesa kojem je u EU istekao rok, a u Srbiji nije, odmrzavanje pa zamrzavanje, ubrizgavanje vode, dezinfekcija pa farbanje, prerađivanje onog što „sveže“ niko ne bi kupio – sve je to reputacija koja prati mesnu industriju „Matijević“, bilo zasluženo ili nezasluženo, tokom višedecenijskog uzleta u srpskom stočarstvu.

U februaru se učinilo da će sve ove sumnje dobiti i nepobitnu potvrdu. Bivši radnik „Matijevića“ Mihajlo Čepi objavio je video snimak iz fabrike, objašnjavajući kako se pokvareno meso iz prodavnica vraća u fabriku, kuva i prerađuje u švarglu, džigernjaču i kobasice i zatim opet prodaje, te da je i on sam lično mešao pokvarene kolenice sa ispravnim mesom i kuvao ove prerađevine. Tri dana kasnije se predomislio i izjavio da je lagao jer ga je na to „naterala konkurencija“. Nije rekao koja ga je to konkurencija na to naterala, a nije rekao ni ko ga je naterao da se predomisli. Policija se nije interesovala za ovaj slučaj, a veterinarska inspekcija je izjavila da se meso sa snimka „koristi za hranu za kućne ljubimce“. Slučaj gotov.

Petar Matijević se kao dete preselio u Srijemske Laze kod Vinkovaca, završio je srednju trgovačku školu i zaposlio se u Zagrebu, gde će do rata steći dva restorana i piceriju. Godine 1991. sve rasprodaje i seli se u Novi Sad odakle kreće da gradi ono što će postati mesna industrija „Matijević“. Deset godina kasnije Petrovog sina Bojana kidnapuje srpsko-crnogorska mafija povezana sa vojskom i policijom, ali ga posle plaćenih 980.000 maraka pušta na slobodu. Počinioci su uhapšeni.

Uhapšen je bio i sam Matijević kada je 2013. osumnjičen da je Novom Sadu naneo štetu od 1,3 miliona evra.

Osim mesarama i poljoprivredom bavi se i hotelijerstvom i drugim poslovima.