Petina dece ima loše držanje tela, svako četvrto gojazno: Šta predlažu profesori fizičkog vaspitanja?

Kako saznaje Danas, Savez najpre predlaže da se u osnovnoj i srednjoj školi nastava realizuje podelom odeljenja na dve grupe, ukoliko odeljenje ima više od 25 učenika, kao što je slučaj kod ostalih predmeta sa nastavom praktičnog karaktera.

„Rad u velikim odeljenjima nepovoljno utiče na bezbednost i efektivnost nastave fizičkog vaspitanja jer upravljanje odeljenjem troši vreme za podučavanje/učenje, pojavljuje se problem manjka prostora i rekvizita, manje mogućnosti za uvežbavanje utiču na slabije rezultate učenja, a rizik od povređivanja i disciplinskih problema je povećan“, navodi se u obraloženju ovog predloga.

Savez se zalaže i da učenici od prvog do osmog razreda osnovne škole imaju nedeljno pet časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, a srednjoškolci tri časa.

Posebno naglašavaju da je povećanje broja časova neophodno u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja, i da bi pored učitelja fizičko trebalo da deci predaju i nastavnici fizičkog.

„U prvom i drugom razredu osnovne škole predlog je da tri časa sprovode nastavnici razredne nastave, a dva preostala časa nastavnici fizičkog. U trećem i četvrtom razredu odnos bio obrnut. Ovakav način bi doprineo i da se umanji eventualni stres koji učenik doživljava prilikom prelaska sa razredne na predmetnu nastavu“, navodi se u obrazloženju inicijative.

Iz Saveza se pozivaju na pozitivna iskustva iz Severne Makedonije, kao i nekih država u SAD i EU gde postoji ovakav vid realizacije nastave.

Smatraju da bi deca i mladi trebalo minimalno svakoga dana da provedu 60 minuta u umerenoj do visoko intenzivnoj fizičkoj aktivnosti, te da bi se sistemskim i kontinuiranim radom sa učenicima uticalo na razvijanje i praktikovanje zdravih životnih stilova, svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti učenika, što, kako kažu, predstavlja jedan od osnovnih ciljeva obrazovanja i vaspitanja.

Iz udruženja nastavnika fizičkog upozoravaju da je nivo fizičke aktivnosti dece i mladih danas niži u odnosu na prethodne generacije i da opada sa uzrastom, pri čemu je ovaj nepovoljni trend posebno izražen u adolescenciji.

Najnovije studije pokazuju da opadanje fizičke aktivnosti započinje već sa polaskom u školu.

„Da trenutno stanje školske populacije prema određenim parametrima koji su praćeni nije na zavidnom nivou govore i rezultati skorašnjih istraživanja po kojima je prevalenca gojaznosti učenika od trećeg do osmog razreda na reprezentativnom uzorku Srbije bila 24,8 odsto, što nas svrstava u grupu zemalja u Evropi i svetu sa visokom prevalencom gojaznosti“, navodi se u obrazloženju.

Evidentno je, kažu, značajno povećanje prevalence gojaznosti učenika osnovnoškolskog uzrasta u odnosu na period devedesetih godina prošlog veka, kada je ona na prostorima naše države iznosila 17 odsto.

Takođe, uočen je trend smanjenja ukupnog nivoa fizičke aktivnosti učenika starijih razreda osnovne škole, posebno kod devojčica koje se u manjoj meri bave fizičkim vežbanjem nego dečaci.

Iz Saveza navode i rezultate najnovijih istraživanja po kojima svako peto dete ima loše držanje tela, svako četvrto je gojazno, a 70 odsto dece školskog uzrasta se ne bavi sportskim aktivnostima van škole.

„U poslednje tri decenije evidentirano je konstantno narušavanje zdravstvenog statusa dece koje se ogleda ne samo u povećanju procenta posturalnih poremećaja (kriva kičma, ravni tabani), već i značajnom povećanju procenta dijabetesa i hipertenzije kod dece. Ovom trendu je zasigurno doprinela i pandemija kovida“, ističe se u dokumentu upućenom nadležnim institucijama.
Inicijativu Saveza podržali su fakulteti sporta i fizičkog vaspitanja iz Beograda, Niša i Kosovske Mitrovice.

Natpredmetni status

Srpski saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta zalaže se i da se dodeli natpredmetni status predmetu fizičko i zdravstveno vaspitanje.

„S obzirom na višedecenijski trend urušavanja zdravstvenog statusa dece školskog uzrasta i praktičnu prirodu predmeta (ne povećava se opterećenje učenika, već naprotiv pomaže rasterećivanju učenika od svakodnevnih školskih obaveza iz predmeta prirodnih i društvenih nauka) smatramo da fizičko treba da bude obavezan nastavni predmet na svim nivoima obrazovanja sa nadpredmetnim statusom. Fizička aktivnost doprinosi kognitivnom razvoju i dobrom funkcionisanju mozga tokom celog života. Rezultati istraživanja pokazuju pozitivnu povezanost sa postignućem u matematici, čitanju i jeziku, a redovna fizička aktivnost u školi posebno doprinosi uspešnosti u zadacima koji zahtevaju radnu memoriju i rešavanje problema“, obrazložili su autori inicijative.