Petinu osnovaca vršnjaci svakodnevno ismevaju

Po mišljenju anketiranih učenika, u odeljenjima ima 36,9 odsto đaka koji nisu prihvaćeni, izolovani su, odbačeni i ignorisani iz različitih razloga – bilo da se nepristojno ponašaju, vređaju druge, razlikuju se od vršnjaka ili imaju fizičke mane (nose naočare, imaju veliki nos, uši, gojazni su…), pokazuje istraživanje specijaliste pedagogije Slobodana Malušića, u kojem je učestvovalo 600 učenika iz pet beogradskih osnovnih škola.

Malušić navodi da je 18 odsto anketiranih učenika reklo da svakodnevno doživljavaju vređanja i ismevanja i to uglavnom od vršnjaka, dok je svaki deseti đak bio u situaciji da ga nagovaraju da uradi nešto loše drugima. Oko 58 odsto učenika je izjavilo da su bili povređeni od drugova, 8,4 od nepoznate osobe, 6,3 od nastavnika, a dva odsto od roditelja.

Oko 27 odsto učenika je najveće poniženje i neprijatnost doživelo od drugova, 9,5 odsto od nastavnika, 6,3 od roditelja, a dva odsto je navelo nepoznate osobe. Oko 42 odsto učenika najveće batine je dobilo od roditelja i drugova.

Istraživanje je pokazalo da dve trećine dece, kada im se nešto loše desi, to prvo kažu roditeljima, trećina se obrati drugu ili drugarici, 7,4 odsto razrednom starešini, dva odsto nekom drugom nastavniku, dok svega jedan odsto pomoć potraži od pedagoga ili psihologa. Skoro svaki deseti učenik ne kaže nikome (neki učenici su birali po više odgovora).

– Kao što se vidi iz ovih rezultata učenici imaju najviše poverenja u roditelje i drugove. Najveći problem je onih deset odsto koji se nikome ne povere. NJih treba ohrabriti, razuveriti da nekom moraju da kažu kad im se nešto loše desi, pre svega onima u koje imaju najviše poverenja, jer jedino tako mogu da reše svoj problem, pogotovu ako se on ponavlja. Među onima koji su svoj problem nekom rekli, 17 odsto nije uspelo da ga reši, a nešto manje od 10 odsto je izjavilo da niko nije hteo da im pomogne. Nije mali broj učenika koji žele da se nekom osvete, takvih je skoro trećina. Među njima nisu samo žrtve, već sigurno ima i potencijalnih zlostavljača – ukazuje Malušić za Danas.

Indikativan je podatak i da je četvrtina učenika rekla da se ne oseća sasvim bezbedno u svojoj školi. Sumirajući rezultate istraživanja, Malušić kaže da nasilje u školama ne prestaje uprkos raznim pokušajima – predavanjima, projektima, uvođenje veronauke, građanskog vaspitanja, formiranje timova za borbu protiv nasilja i zlostavljanja učenika…Kao jedan od izlaza da se ovom problemu stane na put, naš sagovornik navodi da sa đacima treba svakodnevno razgovarati o ovoj temi, dobro ih upoznati šta je nasilje i da će svako ko ga vrši biti kažnjen. Dodaje da učenike treba ohrabriti da ne trpe nikakvo nasilje i da se obrate za pomoć osobama u koje imaju najviše poverenja.

– Potrebno je stvarati poverenje između učenika i nastavnika, ali i nastavnika i roditelja. To poverenje ne sme se nikad izneveriti. Treba isticati pozitivne primere rešavanja konflikata i drugih problema, negovati međusobnu toleranciju i poštovanje, prihvatanje različitosti, ali u učiti kako da se emocije kontrolišu. Pravila ponašanja, preventivne mere i podrška žrtvama ne treba da postoje samo na papiru već i u praksi. Društvo u celini mora da preuzme odgovornosti i da spreči nasilje bilo koje vrste, ma od koga ono dolazilo. Zakonske odredbe moraju biti oštre i efikasne, jer niko ne sme da trpi nasilje. A kad se problem otkrije, ne sme se dozvoliti da ostane nerešen – poručuje Malušić.

Uticaj vršnjaka

– Koliko su vršnjaci važni pokazuje to što bi čak 19 odsto učenika prihvatilo da ismeva svoje drugove samo da ne bi bili isključeni iz grupe, što ukazuje na veliki uticaj vršnjaka ne samo kada je u pitanju pozitivno delovanje već nažalost i negativno, kao što je zlostavljanje i slično – navodi Slobodan Malušić.