foto FoNet/MO SrbijeDihotomni odnos prema nasleđu Užičke republike, prvoj slobodnoj teritoriji u porobljenoj Evropi, tokom Drugog svetskog rata, koja je osnovana 24. septembra 1941. godine, počeo je da se uočava devedesetih godina prošlog veka, nakon novih ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
Nacionalizam, koji je sistematski uklanjao komunističko i socijalističko nasleđe i nekadašnje bratstvo i jedinstvo svih naroda i narodnosti tadašnje Jugoslavije, krvlju je natopio granice novih nacionalnih država.
S jedne strane Užičani, ali ne samo oni, uz podršku tadašnje države, počeli su da preispituju komunističko i socijalističko nasleđe i da ga odbacuju iz ideoloških razloga, a s druge strane, prihvatali su komercijalizaciju simbola Užičke republike, ne bi li od nje stvorili prodoran turistički brend.
To znači da Užičani prihvataju petokraku na turističkom suveniru, kao simbola Užičke republike, ali beže od njene suštine i nasleđa.
Međutim, pitanje je da li na temeljima takvog i pomalo šizofrenog odnosa može nastati bilo šta vredno, ukoliko se ne prihvati i kritički ne sagleda i taj period naše istorije.
Pre neki dan, odnosno 24. septembra, u Užicu je obeleženo 80 godina od prvog oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu i isto toliko od osnivanja Užičke republike. Pride je obeleženo i 80 godina od ustanka naroda Srbije, iako se taj dan obeležava 7. jula.
Na skromnom skupu bili su gradski čelnici, predstavnici SUBNOR-a grada i Srbije, delegacije Vojske Srbije, Udruženja potomaka ratnika „Major Kosta Todorović“ i Udruženja veterana i penzionera iz Užica, kao i boračka delegacija iz Slovenije.
Okupili su se na Partizanskom groblju na Dovarju, a skroman program je priređen ispred Narodnog muzeja.
Međutim, tim događajima nije prisustvovao niko od republičkih zvaničnika. Oni dolaze 29. novembra, kada se obeležava godišnjica Bitke na Kadinjači, nakon koje je 1941. godine, u borbi sa nadmoćnom nemačkom vojskom, prestala da postoji Užička republika.
I ove godine su zvaničnici Grada i SUBNOR-a uputili poruke o potrebi negovanja sećanja na herojstvo izginulih boraca, isticali vrednosti slobode, patriotizma i antifašizma, značaj Užičke republike.
Međutim, to su reči koje se izgovaraju prigodom tih datuma, ali izostaje sistemski pristup negovanju nasleđa Užičke republike tokom cele godine.
– Odnos države prema Užičkoj republici nije ništa bolji ni gori od njenog odnosa prema kompletnom nasleđu antifašizma. Sve se relativizuje i gura pod tepih. Zastrašujuće je kako se odnosimo prema antifašističkom nasleđu i zbog tuga ima sve više nacionalističkih i neofašističkih grupa i organizacija, kaže za Danas Ružica Marjanović, profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji.
– Takav odnos, dodaje, doveo je do toga da učenici trećeg razreda gimnazije ne znaju kako se zvala država u vreme kralja Aleksandra.
– U vreme kada sam ja odrastala učili smo detalje o svakoj bici u Drugom svetskom ratu i nešto malo o Prvom svetskom ratu. Sada su se stvari promenile pa deca uče o svakoj bici u Prvom svetskom ratu i vrlo malo o Drugom svetskom ratu. Država se, izgleda, stidi činjenice da su ovde pobedili antifašisti, dodaje Ružica Marjanović koja je, zajedno sa sarajevskim piscem Nenadom Veličkovićem, osnovala književni festival „Na pola puta“, koji okuplja pisce iz regiona, a na kome se, osim isticanja književnih vrednosti, promoviše i antifašizam.
– Potrebi su nam pouzdani istoričari. U Srbiji se ne veruje istoričarima. Oni su politički profilisani i ne veruje im se. Ima i onih istoričara koji nisu politički profilisani, ali oni nisu toliko vidljivi u javnosti, poručuje naša sagovornica.
Nikola Gogić, bivši dugogodišnji direktor Narodnog muzeja Užice i nekadašnji predsednik lokalnog SPS, kaže za Danas da je odnos prema Užičkoj republici „onakav kakav Užičani žele“.
– Bilo je žestokih napada na nas u vreme uvođenja višestranačkog sistema, kada su ljudi dolazili sa kojekakvim barjacima i zastavama. Delegacijama SPS i SPO tada nisam dozvolio da polože cveće na Spomen – obeležje Kadinjača, jer su došli sa svojim stranačkim obeležjima, svedoči za Danas Gogić.
On je, kada je trebalo da se obeleži 70 godina od osnivanja Užičke republike, predlagao državnim organima da se taj jubilej iskoristi i da Srbija priredi veliku manifestaciju u Užicu i da ugosti saveznike iz Drugog svetskog rata i da promoviše svoj jasan antifašistički stav.
– Predlagao sam i pisao državnim organima da se uspostave i veze Užičke republike sa Labinskom republikom, Dubrovačkom republikom, Fočanskom i Kruševskom republikom, ali ni to nije prihvaćeno, dodaje Gogić.
Ipak, dodaje, „odnos države prema Užičkoj republici je mnogo bolji od odnosa koji prema tom nasleđu imaju sami Užičani“.
– Bilo je gradonačelnika Užica koji nisu znali gde je Partizansko groblje na Dovarju, gde je sahranjeno 230 boraca, a među njima i pet narodnih heroja, kaže Gogić i navodi da je „takav odnos Užičana neobjašnjiv“.
S druge strane, podseća, Užička republika se uspešno koristi u komercijalno-turističke svrhe, a potom ističe da su i nakon 80 godina, ideološke podele u srpskom društvu veoma duboke.
Na pitanje da li su takvom odnosu prema Užičkoj republici doprinele i tvrdnje istoričara da su borci u Bici na Kadinjači žrtvovani, kako bi omogućili Vrhovnom štabu partizanskih jedinica na čelu sa Josipom Brozom da se povuče iz Užica, on je uzvratio pitanjem: „Jesu li žrtvovani vojnici srpske vojske kada su prelazili preko Albanije u Prvom svetskom ratu?“
On ističe da je Spomen-obeležje Kadinjača, od 1979. godine kada je izgrađeno do devedesetih godina prošlog veka, posetilo oko 2,5 miliona ljudi.
„Posle toga, bilo je izuzetno malo poseta, ali“, ističe, „poslednjih nekoliko godina i to se promenilo, pa je prošle godine Kadinjaču posetilo više od 25.000 ljudi“.
I sekretar užičkog SUBNOR-a Vojin Mrđa, kaže za Danas, da se odnos prema Drugom svetskom ratu počeo da se menja posle uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji. Ipak, dodaje, Savez komunista, preteča SPS, odlučio je da se sa Trga partizana ukloni Titov spomenik i smesti u dvorište Narodnog muzeja, jer je postojala procena da bi to obeležje neko mogao da minira.
– Demokratskim promenama koje su usledile kasnije, počelo je sve da se menja, pa i naziv Užica, koje je do tada bilo Titovo Užice, ulica i da se promoviše monarhija.
Tim promenama, u celoj Srbiji, ne samo u Užicu, počelo je da se briše sve ono što je u vezi sa partizanskim nasleđem, kaže Mrđa i podseća da je SUBNOR nekoliko puta bezuspešno inicirao vraćanje Titovog spomenika na Trg partizana, sa koga je uklonjen 1991. godine.
Na pitanje kako reafirmisati nasleđe Užičke republike, on kaže da bi to „bilo moguće kroz sistem obrazovanja, ali bez ideoloških političkih indoktrinacija, kako bi mladi na pravi način razumeli taj period naše istorije“. Nenad Kovačević
Postavka „Užička republika“ privlači i strance
U Narodnom muzeju Užice, 2016. godine je otvorena nova postavka „Užička republika“, na kojoj su predstavljeni partizanski i ravnogorski pokret, a Goran Novaković, istoričar i kustos u toj ustanovi, kaže da je sve više ljudi koji posećuju tu izložbu. „Veliki broj ljudi dolazi iz cele Srbije, ali iznenađuje i povećana poseta stranaca. Dolaze iz svih delova sveta – Kine, Argentine, Brazila, čak iz Vijetnama, ali i evropskih zemalja – Holandije, Francuske i drugih država“, kaže za Danas Novaković i dodaje da tu stalnu postavku posećuju i Užičani, ali da ju je najveći broj njih pogledao ranijih godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
