Petrovdanski vašar, mesto gde su se krale devojke

Pravda tog ponedeljka, pre tačno osamdeset godina, pravi osvrt na kako evropska tako i svetska politička komešanja. Ruzvelt želi da Amerika ima veći uticaja na svet, dok se Francuska i Engleska izjavama svojih političkih vrhova zaklinju u priljateljske i bliske veze dve države. Za to vreme, u Aziji još nema kraja sukobima. Kina ne želi da prekine rat sa Japanom, ni po cenu najvećih žrtava, piše Pravda.

Međutim i odeljak za novosti iz naše zemlje, nije zaostajao po broju vesti. Novi Sad, grad koji broji 70.000 stanovnika, te 1938. godine, ima svega 22 vatrogasca. Iako pri intervencijama, njima često pomažu dobrovoljne vatrogasne čete, to je i dalje nedovoljno ljudstva za toliko posla. Sem gašenja požara, podseća Pravda, vatrogasci pomažu u akcijama spasavanja.

“Novi Sad je danas već sazreo za to da se i u njemu zavede savremena vatrogasna služba, jer ima razvijenu industriju, živu trgovinu, a u najvećem broju domova koristi se električna struja, plin i radio, dakle sve ono od čega bi lako mogao nastati požar”, navodi Pravda.

Iz Požarevca stiže vest da se momci i devojke više ne begenišu na, nekada po tome čuvenom, petrovdanskom vašaru.

Nekada su seoski momci i devojke, stasali za brak, odlazili na vašare da bi se begenisali i tako izabrali sebi bračnog druga. Drugačije je vreme došlo, zaključuje novinar Pravde, pa je sada mladež zauzeta vašarskim atrakcijama, a begenisanje nije više prioritet. Meštani još pamte otmice devojaka sa vašarišta, koje su nekada bile toliko česte da je sada većina lokalnog stanovništva brakove započela upravo na tom mestu.

“Milovane, jel si video ono drvo sa koga si me ukrao. Ala si bio đavo jedan”, pokazuje udaljenu topolu jedna seljanka, prisećajući se tog sudbonosnog vašara.

Kako će izgledati Zagreb u budućnosti, pitanje je koje Pravda postavlja arhitekti Stjepanu Hribaru, saradniku na izradi nove regulacione mreže ovog grada. Prognozira se da će ovaj grad uskoro dostići brojku od 400.000 stanovnika. Planirana je izgradnja puteva koji će spojiti sva zagrebačka naselja, pa i ona udaljena, a ukoliko stanovništvo bude preraslo i tih planiranih 400.000 grad će funkcionisati kao više manjih gradova povezanih dobrim saobraćajnicama.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Dopisnik Vremena izveštava iz Sarajeva, gde je voz „Ludi Sarajlija“ na pruzi od Beograda do Dubrovnika, razvio brzinu od čak 71 km na sat. Ovaj motorni voz, prvi te vrste na našim železnicama, skratio je put između prestonice i dubrovačke rive za čak šest sati, te tako do Dubrovnika „Ludim Sarajlijom“ stiže za devet časova.

Tu je i kratka vest o sastanku kneza namesnika Pavla sa vođom omladine nemačkog Rajha Baldurom fon Širahom. Poseta se odigrala u dvorcu Brdo, a detalji njihovih razgovora za javnost nisu poznati, ističe Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.