Petrović: Nedostatak političke volje otežava ispunjavanje obaveza

A sama ih je prihvatila usvajanjem Akcionog plana za ovo poglavlje, kaže za Danas Vesna Petrović, programska direktorka Beogradskog centra za ljudska prava.

Osim Poglavlja 35, i napredak u poglavljima 23 i 24 EU posebno meri i u odnosu na to odlučuje hoće li Srbija napraviti sledeći korak u evropskim integracijama ili ne. Međutim, Srbija uveliko kasni sa obavezama iz Akcionog plana i postavlja se pitanje zašto do toga dolazi i šta otežava usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u Poglavlju 23.

– Uglavnom nedostatak političke volje da se ispune obaveze, iako je sama država prihvatila obaveze usvajanjem Akcionog plana. Sad se planira izmena Akcionog plana za Poglavlje 23 i, kako smo mi iz civilnog društva obavešteni, samo će se rokovi za ispunjavanje obaveza usklađivati a neće se menjati sadržina Akcionog plana ili definisati nove obaveze za državu – objašnjava Petrović.

Na pitanje u kojim oblastima u ovom poglavlju ima najviše pravnih tekovina za usklađivanje, Petrović kaže da se ono odnosi na pravosuđe, osnovna prava i korupciju.

– Kada je reč o pravosuđu, najvažnije je usvajanje amandmana koji se odnose na pravosuđe koji bi trebalo da budu u skladu sa preporukama Venecijanske komisije koja je u junu 2018. usvojila mišljenje na plenarnoj sednici i sada se očekuje da Ministarstvo pravde uskladi tekst amandmana sa ovim mišljenjem i da ga dostavi Narodnoj skupštini. Usvajanje novog ustava je prema Akcionom planu za Poglavlje 23 trebalo da bude još u IV kvartalu 2017. tako da se sa ispunjavanjem ovoga kasni. Pored toga trebalo bi da ovlašćenja u vezi sa pravosudnim budžetom pređu u nadležnost Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, a to se nije još uvek dogodilo, jer je šef poslaničke grupe SNS podneo inicijativu za ocenu ustavnosti zakona koji to omogućava – navodi ona.

Upitana u kojim oblastima iz Poglavlja 23 Evropska unija najviše menja ili unapređuje svoje zakonodavstvo, a koje Srbija mora da prati ne bi li se uskladila, Petrović kaže u oblasti zaštite podataka o ličnosti, pravu na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, pravu na privatnost, slobodu okupljanja, slobodu izražavanja, odnosno medijske slobode, suočavanje sa prošlošću i kažnjavanje za ratne zločine, antikorupcijske zakone u mnogim oblastima.

Ojačati Ombudsmana, Poverenika…

Direktorka Beogradskog centra za ljudska prava naglašava da je potrebno kadrovski ojačati nezavisne državne institucije, odnosno Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja, Poverenika za ravnopravnost, a posebno Agenciju za borbu protiv korupcije i Državnu revizorsku instituciju. Ona ukazuje da je veliki problem što se nažalost ove institucije sve više urušavaju.