Petrović: Položaj Roma u Srbiji daleko nepovoljniji u odnosu na opštu populaciju

On je na okruglom stolu u SANU o inkluziju Roma, predstavljajući analizu o njihovom položaju rekao da prema popisu iz 2011. godine u Srbiji živi 150.000 Roma, ali prema međunarodnim institucijama i nevladinom sektoru ta populacija broji od 250.000 do 600.000 građana.

„Više od 20 odsto Roma nema pijaću vodu u objektu stanovanja, a samo četiri odsto u neromskim, 40 odsto Roma u romskim naseljima nije priključeno na vodovod i kanalizaciju, a prosek u neromskim naseljima je 25 odsto“, rekao je Petrović koji je i predsednik Fiskalnog saveta.

Dodao je da se nepovoljan položaj Roma ogleda i u obrazovanju jer je samo šest odsto njihove dece obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem, a prosek u opštoj populaciji je 50 odsto, dok svega 65 odsto završi osnovnu školu, a 22 odsto srednju.

Stopa zaposlenosti Roma je, prema njegovim rečima, svega 20 odsto i dvostruko je niža nego u opštoj populaciji, a stopa nezaposlenosti je skoro 40 odsto i četiri puta je veća nego u opštoj populaciji.

Petrović je rekao da su državne aktivnosti na poboljšanju položaja Roma započete 2005. godine, a da je 2016. godine doneta Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2016. do 2025. godine.

„Strategija je dobar planski okvir koji je usmeren na pet oblasti u kojima pripadnici romske nacionalnosti zaostaju za opštom populacijom, a to su stanovanje, obrazovanje, zdravstvena zaštita, tržište rada i socijalna zaštita“, rekao je Petrović.

On je dodao da je analiza pokazala da postoje brojni problemi u praksi koji ograničavaju domete javnih politika u oblasti inkluzije Roma, od planiranja, preko implementacije do izveštavanja o aktivnostima.

Ključni problemi u implementaciji Strategije su, prema njegovim rečima, što država kasni u usvajanju akcionih planova, pa ih nije donela ni za 2019. ni 2020. godinu.

U praksi osnovne evidencije o romskoj populaciji nisu, kako je rekao u formi koja omogućava praćenje rezultata, budžetska dokumentacija ne daje potpun pregled javnih sredstava za inkluzivne politike, nedovoljni su i kadrovski kapaciteti.

Preliminarna računica pokazuje da se za inkluziju Roma godišnje izdvoji 30 miliona evra od čega su 22 miliona evra krediti, predpristupna pomoć EU i donacije, a ostatak je iz budžeta Srbije.

Petrović je rekao da u određenim segmentima položaja Roma ima napretka, a najviše u stanogradnji i srednjem obrazovanju, ali su skromni u odnosu na ciljeve Strategije, dok u oblasti zapošljavanja i socijalne zaštite nema gotovo nikakvog pomaka.

Istakao je da su u periodu od 2013. do 2019. godine realizovani projekti u vrednosti od 12 miliona evra, mahom iz IPA fondova za izgradnju infrastrukture, pomoć pri legalizaciji i izradi projektne dokumentacije.

„Jedan od ciljeva Strategije je da do 2025. godine 60 odsto romskih naselja ima uređenu komunalnu infrastrukturu, a što je, tim tempom nedostižno“, rekao je Petrović i dodao da ipak ohrabruje najava o investicijama od 80 miliona evra iz IPA fondova za oko 100 podstandardnih naselja.

Akademik Tibor Varadi rekao je da Romi nisu pravno diskriminisani i da nije problem u formalnoj jednakosti, već stvarnoj nejednakosti.

„Jednakost podrazumeva i pravo na različitost. Romi imaju pravo da sačuvaju i jezik (maternji) čiji položaj nije isti kao položaj jezika drugih nacionalnih manjina“, rekao je Varadi.

Direktor Instituta društvenih nauka u Beogradu Goran Bašić rekao je da problem prava Roma spada u poglavlje 23 u procesu integracije Srbije, a da Deklaracija iz Poznanja obavezuje Srbiju i druge balkanske zemlje da postignu određeni napredak u svim oblastima.

„Ja sam pesimista. Mislim da ni jedna država neće obezbediti traženi napredak, a da rezultati budu proverljivi. Ni EU nije rešila problem Roma“, rekao je Bašić.