Petrović: Višedecenijska nebriga o životnoj sredini

To je izjavila direktorka Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović.

Petrović je za serijal FoNeta „Bez rukavica“ naglasila da je organizacijama civilnog društva koje se bave pitanjima životne sredine, uključujući i Koaliciju 27 kojoj pripadaju Mladi istraživači, stavljen na uvid, ali nažalost na brzinu, postskrining dokument za poglavlje 27 – Životna sredina.

Dakle, da vam kažem da su daleko od nas – jesu, koliko – teško je odmeriti, ocenila je Petrović.  Ono što je izvesno je da izveštaj i činjenice koje smo mi u njemu naveli nisu pitanje zahteva koje pred nas stavlja EU, ukazala je Petrović, već je to pitanje našeg života,onkološkog instituta, poplava, klizišta, vode koje pijemo ili ne pijemo u nekim gradovima Srbije.

Mi se moramo uhvatiti u koštac sa tom višedecenijskom nebrigom, a poglavlje 27 o životnoj sredini, odnosno taj proces integracija nam je vetar u leđa, jer će nas ubrzati u rešavanju problema, a da ne govorimo o mogućnostima koje daju pristupni fondovi, istakla je Petrović.

Ona je podsetila da je Koalicija 27 predstavila izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, koji prati sedam oblasti – horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vode, vazduha, zaštitu prirode, klimatske promene, industrijsko zagađenje i oblast hemikalija.

U izveštajnom periodu uočen je veliki zastoj u zakonodavnim aktivnostima, što je logična posledica izbora i formiranja Vlade u trajanju od šest meseci, objasnila je Petrović i napomenula da je napredak to što je formiran Zeleni fond. Od 2012. godine, kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine, Srbija nema stabilan, konstantan system finansiranja životne sredine. Formiranjem Zelenog fonda je učinjen veliki korak, ali i tu ima problema, jer je on formiran kao budžetska linija, rekla je Petrović.

Prema njenim rečima, nameće se pitanje da li će ta sredstva koja su prikupljena iz različitih izvora i taksi, zaista i biti vraćena životnoj sredini, ili će biti preusmeravana u druge svrhe.Time bismo potencijalno doveli u opasnost da narušimo osnovno načelo na kome se bazira politika i Srbije i EU o životnoj sredini, a to je da zagađivač plaća, ukazala je ona i kao drugi problem navela to što je Zeleni fond pod kontrolom Ministarstva finansija.

Tu se nameće pitanje da li je moguće sprovesti javnu kontrolu potrošnje tih sredstava, dok je još jedan problem to što Fond još nije operativan, jer nema podzakonskih akata, upozorila je Petrović i istakla da su svi svesni da je Srbiji potreban ekonomski napredak, ali ukazuje da se često daje prednost razvojnim projektima koji mnogo ne uvažavaju pritiske koje stvaraju na životnu sredinu.

U budžetu za 2017.godinu je izdvojeno samo 0,2 odsto za zaštitu voda. To kao cifra ne znači mnogo, ali ako polovinu od tih 0,2 odsto odvojite na regulaciju toka reka, odbrane od poplava, znači ostaje još manje novca za sve ostalo. Pri tom je tih 0,2 odsto još manje nego što smo imali u 2015. godini, a činjenica je da se u Srbiji prečišćava manje od 10 odsto otadnih voda zato što su potrebna velika ulaganja, predočila je Petrović.

Ona je iznela i podatak Svetske zdravstvene organizacije da preuranjene smrti, koje nastaju kao posledica zagađenog vazduha, Srbiju, ako se može tako reći, koštaju 33,5 odsto BDP.

Koliko god bila egzaktna cifra u novcu kao ogroman izdatak, a vrlo često govorimo kakva su ulaganja potrebna da bismo ispunili zahteve koje nam nameće pogavlje 27, ne objašnjavamo tu drugu stvar koliko nas zaista košta to što nam je stanje životne sredine takvo kakvo jeste, upozorila je Petrović. Ona je podsetila da je 2010. godine urađena strategija aproksimacije koja se bavila takvom vrstom proračuna „koliko milijardi će na sve to koštati“, ali i najskorije procene koliko bi Srbiju moglo da košta usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU u poglavlju 27 nisu više relevantne.

Kada je reč o Pariskom sporazumu o klimatskim promenama koji je Srbija potpisala, Petrović je iznela očekivanje da će on uskoro biti ratifikovan, da je dobro što je u sektoru klimatskih promena počela izrada strategije za borbu protiv klimatskih promena u saradnji sa civilnim društvom.

Petrović ukazuje da je nacionalni doprinos Srbije za smanjenje gasova staklene bašte okarakterisan kao neambiciozan i da ne doprinosi mnogo globalnim naporima, pa se očekuje da u procesu izrade strategije bude revidiran i postavljen malo ambicioznije.

Ona je rekla da saradnja organizacija civilnog društva sa državnim institucijama ide uzlaznom putanjom, iako ima prostora za unapređenje.

Srbija je pozvana da izradi svoju pregovaračku poziciju za poglavlje 27 i mislim da je posao počeo, ali koliko će biti otvoren i transparentan i koliko će uključiti relevantne aktere koje nisu državne institucije- nadamo se da hoće. Postoje signali da hoće, ali videćemo, zaključila je Petrović.