Pijačni radnici iz Jagodine pridružuju se kolegama iz ostatka Srbije i ističu da su nezadovoljni odlukom o uvođenju fiskalnih kasa. Najavljuju da neće odustati od borbe, ali podršku očekuju i od Skupštine grada i Dragana Markovića Palme.
Deo njih prisustvovao je jučerašnjem protestu u Beogradu, a uglavnom se svi slažu u stavu da prodavci, pre svega na buvljacima ne mogu da isprate nove zakonske odredbe.
Kao i u drugim mestima, jagodinski prodavci smatraju da pijace nisu mesto za fiskalne kase zbog menjanja radnog vremena izazvanog potražnjom i vremenskim uslovima.
„Mi ovde radimo i na kiši i po hladnom vremenu i po vrućini. Buvljak je na otvorenom. Zimi ima znatno manje kupaca, a i menja se radno vreme u zavisnosti da li je dan duži ili kraći. Osim toga, nemamo toalet, kabine za presvlačenje, vodu, grejanje, ništa, mi nismo butik“, rekla je za Danas Jelena Nastasović.
Kao primer, podseća i na prodavce južnog voća koji tokom dana spuštaju cenu, jer, kako kaže, niko od kupaca ne želi da prihvati da banane plati posle celog dana na suncu kao i ujutru.
Osim toga, oni koji nemaju dovoljno novca na pijacu dolaze i zbog cenkanja, a radnici ne mogu takav trend da isprate na fiskalnim kasama.
„Počela sam da radim 1999. i tada je narod više kupovao bez obzira na bombardovanje i krizu, a sada nema nikog na pijaci. Ljudi nemaju novca ni kad spustimo cene, a zamislite tek sa fiskalizacijom uz koju će svakako sve da poskupi“, objasnila je naša sagovornica.
Njena koleginica sa buvljaka ispričala nam je da ima kupaca koji garderobu, posteljinu, posuđe i slične artikle kupuju na rate, a mnogi i na dug.
„Oni sa platama poput lekarskih kupuju na rate, a zamislite tek ljude sa prihodima od tridesetak hiljada dinara. Nama će sa kasama cene da rastu, a ni sada nema ko da kupi robu“, izjavila je prodavačica.
Ima onih koji razmišljaju o promeni posla zbog, kako kažu, sada nezavidne situacije, ali nemaju ideju gde bi mogli da se zaposle i kako da zatvore finsnsijsku konstrukciju. Ističu da je na pijacama najviše prodavaca prego 40 godina starosti.
„Ovde su ili ljudi koji se ovim poslom bave skoro 30 godina ili oni koji su radili u firmama, fabrikama, preduzećima koje su zahvatili stečaj ili zatvaranje, a sada zbog godina niko neće da ih zaposli. Sa druge strane, ako prodajemo garderobu ili bilo šta slično, sad bolje da uzmemo lokal i otvorimo butik, ali kupaca opet neće biti, jer su cene više i nema cenkanja“, smatraju pijačni radnici.
Poručuju da neće da odustanu od protesta i borbe. Ipak, Jagodinci očekuju pomoć i podršku predsednika Skupštine grada, Dragana Markovića Palme, koji je bio i narodni poslanik u prošlom sazivu Skupštine Srbije.
Naime, Marković se u kampanji pred nedavno održane aprilske izbore osvrtao na položaj pijačnih radnika sa predlogom da se fiskalizacija za radnike na šarenim pijacama odloži, kako je rekao, za pet godina.
„Kao dugogodišnji privrednik smatram da je lako stvoriti novog poreskog obveznika, ali da u slučaju ljudi koji rade na šarenim pijacama ne možemo znati da li bi veća šteta bila za te ljude ili za državu“, govorio je u predizbornim danima.
Zato, pijačni prodavci sada čekaju sastanak sa njim i očekuju pomoć i podršku. Kako kažu za naš list, žele da ih predsednih primi što pre, a iz kabineta im je obećano da će to biti čim se vrati sa puta.
Na pitanje šta će uraditi posle 1. maja, kada svi moraju da imaju fiskalne kase, radnici sa kojima smo razgovarali poručuju da će uredno da izvršavaju obaveze, ali da će i dalje da pokreću inicijative i aktivnosti kako bi promenili takvu odluku.
„Fiskalizacijom sve gubi smisao i pijace ostaju prazne. U drugim zemljama toga nema. Na protestu smo upoznali prodavca iz Banja Luke i podržao nas je, jer fiskalizacije nema nigde na pijacama“, objašnjavaju prodavci.
Ipak, naše komšije iz Hrvatske prolazile su kroz istu situaciju još 2013. godine. Pre skoro decenije, i tamošnji prodavci su protestvovali, ali je fiskalizacija neminovno stigla, a odluka je stupila na snagu kada su postali članica Evropske unije.
Srbija, kao kandidat za tu poziciju pokušava da se novim zakonima izbori sa crnom i sivom ekonomijom.
Međutim, pijace u nekim gradovima imaju daleko bolje uslove – pokrivenost, grejanje, zatvoren prostor, a na prodavcima u malim sredinama ostaje da se povinuju fiskalizaciji koja bi neke trebalo da spreči u nelegalnom sticanju profita, mada mnogi koji rade na pijaci sebe smatraju kolateralnom štetom pokušaja u ekonomskim naprecima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.