foto: Arsenije Mandić / DanasPre pandemije korona virusa bilo je 650-700 novoobolelih pacijenata od melanoma na godišnjem nivou. Na Institutu za onkologiju Vojvodine u Kamenici leči se nekoliko desetina pacijenata, kaže za Danas predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma Savo Pilipović, povodom obeležavanja meseca melanoma.
U okviru akcije koja je danas tim povodom održana u Novom Sadu, građanima su podeljeni primerci njegove knjige „sve što ste oduvek želeli da znate o melanomu i politici a niste imali koga da pitate“ i kreme sa zaštitnim faktorom.
Kako je istakao, sada je situacija za pacijente generalno mnogo lošija nego pre pandemije, koja je ostavila „katastrofalne posledice“, budući da ljudi nisu išli redovno na preventivne preglede, jer je sve bilo zatvoreno.
Zbog toga, sada se veliki broj obolelih pacijenata javlja na prvi pregled sa četvrtim stadijumom tog oboljenja.
„Godine 2017, 2018. i 2019. imali smo poboljšanje, kada je u pitanju veličina tumora sa kojim se ljudi javljaju na prvom pregleda. Danas imamo veliko pogoršanje, na šta smo kao udruženje upozoravali“, rekao je Pilipović.
Međutim, naglašava da su pacijenti sa tim oboljenjem u protekle dve godine uprkos svemu imali bolju situaciju za razliku od drugih pacijenata, budući da Institut za radiologiju i onkologiju Srbije u Beogradu i VMA nisu ulazili u kovid sistem.
Pilipović: „Nekada je ta bolest bila brza i teška smrt“
„Godine 1999. oko Uskrsa, tokom bombardovanja, preminuo mi je brat od tetke od melanoma. Bio sam prisutan i svedočio sam poslednjim danima njegove borbe. Moja majka je lekar u penziji, i znao sam šta je to i pre nego što mi se desilo, za razliku od mnogih pacijenata koji su za to čuli tek od kada im je data dijagnoza“, priča Pilipović svoje iskustvo.
Kako kaže, zbog te traume iz mladosti redovno je išao na kontrole, godinama pre njegovog otkrića. Za to vreme skinuo je više od deset mladeža koji su bili sumnjivi, čak i jedan na glavi, koji se nalazio svega 2-3 cm od onog koji će kasnije biti melanom, koji mu je otkriven u proleće 2012. godine.
„Nažalost, ovaj melanom bio je u kosi. Samopregled je veoma važan kod rane dijagnostike, ali teško je uočiti svaki mladež, kao npr. onaj koji je u kosi, ispod nokta, i u sličnim, skrivenim predelima. To se ne vidi na ogledalu. Ja sam ovaj mladež video, ali nisam video promenu, dok se nisam požalio da mi nešto smeta dok se šišam. Video sam promenu tek kada sam se ošišao na tom mestu“, kaže Pilipović.
Tada mu je jedan, naglašava, „vrlo iskusan“ plastični hirurg rekao da vidi promenu, ali da je siguran da je benigna. Međutim, ispostavilo se da suptono, i tada je počela njegova borba.
„Za godinu i devet meseci imao sam ukupno 14 operacija, za to vreme stvari su išle iz lošeg u gore, dok u decembru 2013. to nije završilo u četvrtom, metastatskom stadijumu melanoma, kada sam imao sedam metastaza na udaljenim organima. U to vreme je to bila smrtna presuda. Nije bilo lekova za metastatski melanom i ljudi su umirali, brzo i teško. Znao sam kako to izgleda jer sam imao prilike da to i vidim, ali sam imao sreće da je doktorka, koja me leči od prvog dana, rekla da odem u Nemačku, na klinička ispitivanja koja su tada rađena. Otišao sam, više na njen nagovor nego u veri da će mi to nešto pomoći, i dobro je da jesam“, priča Pilipović.
Tamo su mu se metastaze su se povukle, ali su se u međuvremenu pojavile još dve nove, da bi 2015. godine bio operisan na VMA, u okviru druge kliničke studije.
„Od tada sam dobro. Više od sedam godina nemam metastaze. Dobro se osećam, radim, sve skoro kao da sam zdrav, osim što to negde piše, i što svako jutro moram neke lekiće da popijem i po tome što svako malo moram na neke manje ili veće kontrole“, govori o tome kako sada izgleda njegov život.
Potpredsednica tog udruženja Beba Golubović pacijent je već šest godina a sve je počelo sa mladežom koji je imala od rođenja. On je prvo pocrveneo, potom zasvrbeo, a ona je kasno otišla kod lekara, tek kada je prokrvario.
„Nakon što je odstranjen, dobila sam nalaz da se radi o melanomu i tada o tome nisam znala ništa. Prve metastaze pojavile su se posle šest meseci. Bio je to ogroman stres, veći nego prvi put, jer saznanje da imam metastaze i da sam u trećem stadijumu bolesti, naročito uz saznanje da nema lekova za lečenje melanoma“, opisuje Golubovićevu kako je saznala za svoju dijagnozu.
Te godine ušla je u kliničku studiju na VMA-a. koja je trebala da pokaže koliko su pacijenti koji su u trećem stadijumu bolesti visokorizični u slučaju da prime terapiju, odnsono koliko njih neće ući u četvrti stadijum bolesti.
„Bila sam u grupi koja je primala placebo, pa sam nakon pet godina dobila nove metastaze, i od tada sam pacijent u četvrtom stadijumu. Klinička studija pokazala je da preko 50 odsto pacijenata ne uđe u četvrti stadijum bolesti, ne razvije se metastatski melanom, tako da jedan od ciljeva Udruženja pacijenata jeste da lekovi koji su sada dostupni u Srbiji, za lečenja metastatskog melanoma, budu dostupni pacijentima u trećem stadijumu“, dodaje Golubovićeva.
Tvrdi da je melanom dobila zato što je kao riđokosa i svetlog tena, kao mlada napravila veliku grešku jer je želela da bude kao drugi, tamnog tena, zbog čega se sunčala bez adekvatne zaštite, zbog čega je na suncu „gorela“, a godinama je, uoči puta na more, koristila solarijum kako bi se „pripremila“ za sunce.
„Užasna greška. Tada nisam znala ono što znam sada, da je UV zračenje izuzetno opasno i da oštećuje kožu, da koža pamti i da se melanom ne razvija za godinu dana, nego se akumulira, i onda se razvije“, dodaje.
Solarijum je SZO stavila u prvu kategoriju kancerogenih uređaja, zbog toga je i to udruženje pokrenulo inicjativu da se solarijum u Srbiji u potpunosti zabrani.
„Polsednjih par godina koliko se o tome priča, pojavljuje se polako neka misao kod mladih ljudi, koji izbegavaju da idu u solarijum, koji je u Srbiji zabranjen za ljude mlađe od 18 godina, a stariji idu uz potpisivanje određenog pristanka. Nismo u mogućnosti da pratimo koliko se to zaista poštuje, tako da i dalje apelujemo da se to ne radi. U Brazilu i Australiji je taj uređaj potpuno zabranjen, u Evropi je preporučeno da se ne koristi, a u nekim evropskim zemljama procedure kojom će njegova upotreba biti zabranjena je u toku, nadamo se da će to uskoro biti i kod nas“, zaključuje Beba Golubović.
Pacijentima u Srbiji danas dostupna većina terapija
„Situacija je za pacijente u Srbiji je mnogo bolja, jer sada imamo šest od sedam lekova, grubo rečeno. To su lekovi za metastatski melanom. Jedno vreme već razgovaramo sa RFZO o tome da se našim pacijentima, koji su u trećem stadijumu oboljenja, pribave ađuvantne terapije. One se primaju godinu dana, i za rezultat je da oko polovina tih pacijenata bude praktično izlečena, i da njihovo oboljenje nikada ne pređe u četvrti stadijum“, naglašava Savo Pilipović.
Te terapije su dostupne u Sloveniji i Hrvatskoj,
„Mi smo kao društvo po broju obolelih od malignih bolesti negde u evropskoj sredini, a po smrtnosti smo prvi ili drugi od godine do godine. Nama mnogo ljudi umire bez potrebe. Uzroci su razni, i to što je teško otići kod doktora, i što je ljude strah da to urade, zdravstveni sistem nije dobro organizovan u svim svojim aspektima“, dodaje Pilipović
Prema njegovim rečima, i među ljudima postoji doza neodgovornosti koja se ogleda u tome što idu u solarijum, sunčaju se bez zaštite na plaži, i imaju izrazitu želju za tamnim tenom, a naročito mlađa poulacija.
„Alarmantno je povećanje broja obolelih pacijenata, a naročito pacijentkinja između 18 i 29 godine. To se ranije dešavalo. Melanom je nekada bio bolest starih ljudi. Najvažnije što bi moglo da se desi za melanom jeste da se promeni trend. Na to mi ne možemo da utičemo, ali bi dobro bilo kada bi ljudi prestali da imaju potrebu da budu preplanulog tena, što je stvar mode. Sunčanje u bikiniju ili kupačim gaćama neće ubiti svakoga ko to radi, ali zato naši lekari i mi znamo koliko ljudi gubimo svake godine“, zaključuje Pilipović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
