Pošteno, ovde sem lokacije, ništa više ne valja, kaže za Danas Jovica Jakovljević, penzioner koji stanuje u zgradi „Pionira” u Lole Ribara broj 7 (ulaz iz Pešačke zone).
I, vala jeste. Za očigledni stvar ne treba ekspert jer je golim okom vidljivo da je zgrada „obolela” i oronula ne od poda do plafona već od poduma do krova.
Stanje je vidljivo još sa ulice. Fasada je nagrižena vlagom, na njoj ogromne crne fleke i malter koji (o)pada, ljušti se, „obrušava”… Naš sagovornik Jovica Jakovljević (72) živi u „Pioniru” od početka 80.-tih godina prošlog veka i ne pamati da je ikada obnavljana ili rekonstruisana za te četiri decenije.
Gospodin Jovica se ljubazno ponudio da nam posluži kao neka vrsta vodiča, šerpasa kroz svoj ulaz od dna do vrha.
Mrlje od vlage na fasadi „Pionira” Foto: Z. S. M.
Fasada nije obnavljana decenijama Foto: Z. S. M.
Odmah po ulasku u hodnik sledi avantura – podrum.
Nema svetla (hm, možda je i bolje), a stepenice koje vode do njega su prekrivene đubretom svih fela i vrsta. No, i kada se probijete kroz naslage deponije stepeničnog otpada tu se put završava jer je podrum poplavljen non-stop.
– Bivalo je vode i ranije, povremeno, ali smo se nekako borili s tim. Sada više ne možemo. Voda se „ustalila”. Počinje još od samih stepenika i na nekim mestima doseže dubinu od 1,5 metar. Kao „pravi bazen”, informiše, nas Jovica.
Podrum poplavljen već godinama
Stalna poplava podruma počinje, priseća se on, otprilike kada je pre nekoliko godina renovirana „Zelengora”.
I tako je već godinama.
– Zvali smo i jurili pomoć. Pre smo imali i pumpu koja je donekle izbacivala vodu. Sada ništa ne vredi. Dolazili su i vatrogasci. Nadležni iz opštine slali su i Vodovod pre jedno pola godine da nam pomognu. Oni izbace vodu i odu a ona se odmah vrati i sve ponovo poplavi. Nekog trajnog rešenja nema, priča on.
Ulazak u podrum Foto: Z. S. M.
21. vek u centru grada Foto: Z. S. M.
Stepenice ka đubretu Foto: Z. S. M.
Trulo od poda do plafona Foto: Z. S. M.
Nema pomoći, vajka se naš sagovornik – leti smrdi a zimi je još gore.
– Toliko je neuslovno da su i pacovi pocrkali, nepristojno smo mi duhoviti, šaleći se na tuđu muku.
– Naši podrumi su bili dobri, suvi i svetli, ali negde 95/96. godina neka firma (Jovica se više i ne seća tačno koja) je razbucala čitav podrum uvodeći cevi za grejanje (još uvek stoje u hodniku). Podrum su razbucali, grejanje nisu uveli i, danas u zgradi nema ni centralnog grejanja a ni gasa, i otišli. A, nama stanarima su počeli problemi sa plavljenjem podruma koji traju do danas skoro već tri decenija, kaže Jovica.
Ustalilo se jezero u podrumu u ulazu Lole Ribara broj 7 Foto: Z. S. M.
Vodovodna instalacija, ionako stara, tada je „ozbiljno načeta”. Stanari su pokušavali da poprave, imali su, po njegovim rečima, ne mala – naprotiv, baš velika ulaganja ali bez većeg uspeha. Sad je sve poplavljeno.
Krov potpuno „popustio”
Idemo dalje, „u vis”. Vlaga koja je spolja nagrizla fasadu probla se i utrašnjost zgrade i „rasporedila se” pa zidovima u hodnicima, koji su „išarani” mešavinom buđi, lišajeva i višeslojnih pokušaja da se „zamaskiraju” farbom
Vlaga prodrla i unutra – buđ po zidovima, hodnicima, stepeništu Foto: Z. S. M.
Buđ po zidovima, hodnicima, stepeništu Foto: Z. S. M.
Ništa nije bolje ni na vrhu. Krov prokišnjava već pet-šest godina.
– To je samo jedan krova, koji je prekriven limom. Drugi deo prepokriven salonitom „propušta” kišu i vodu još duže, uvodi nas Jovica u potkrovlje koje poput podruma „nije ništa manje dekor za film strave”.
Po njegovim rečima tavan je godinama upijao vlagu ali „više ne može”.
– Sada voda ulazi i curi u stanove ljudima koji žive na poslednjem, trećem spratu zgrade, pokazuje nam on tragove „vodotokova” koji se slivaju sa krova i tavana u stanove.
Bujice i vodotokovi se slivaju stanarima na trećem spratu Foto: Z. S. M.
Krov „zinuo” skroz Foto: Z. S. M.
Lesonit na krovu mora kompletno da se zameni kao i da se stavi novi lim na drugom delu.
Ovakvo stanje nije od juče.
– Nema kome se se nismo žalili. Zvali smo gradske vlasti, komunalne i građevinske inspekcije, vatrogasce, Vodovod…, nabraja naš sagovornik.
Ali, za sada neke pomoći nije bilo. Niko ništa ne preduzima.
Lesonit na krovu propao skroz Foto: Z. S. M.
Limeni deo krova još gori Foto: Z. S. M.
Stanari u „Pioniru” ne bi nikome da se zameraju. Samo apeluju, mole da im gradska vlast pomogne da srede stanje u zgradi jer 8 porodica nema finasijske mogućnosti da se izbori sa svim nedaćama koje su ih zadesile od vode, vlage i zuba vremena.
– To je nekoliko ozbiljnih građevinskih zahvata i mi nismo u stanju da sami to „podnesemo” i „izguramo” finasijski, iskren je Jovica Jakovljević.
Molimo i apelujemo na gradske vlasti da nam pomognu jer sami finasijski ne možemo da „izdržimo” takav poduhvat – Jovica Jakovljević Foto: Z. S. M.
Za kraj, on napominje da ovako stanje nije samo u njihovom ulazu broj 7 već u čitavom stambenom delu „Pionira”. Kako kaže akutni su ulazi broj 1 i 5 koji u podrumu ima toliku naslagu blata („živog blata”) da ne može ni da mu se priđe.
Kod njih je za sada još uvek samo jezero – „stajaća voda”.
Od najmodernijeg bioskopa do ruine
Jedno od najpoznatijih posleratnih zdanja u Kragujevcu „Pionir” građen je kao višenamenska zgrada i svečano je otvoren za tadašnji Dan republike – 29. novembra 1958. godine.
„Pionir” od prestižnosti (pre)ostala samo lokalcija Foto: Z. S. M.
U zgradi se nalazio, tada najmoderniji bioskop (istog imena) u ovom delu istočne Evrope.
U poslednjoj deceniji 20.veka preduzeće „Šumadija film” je deo prostorija „Pionira” iznajmljivalo kao poslovni prostor.
Bioskop „Pionir” je prestao sa radom 2005. godine, bilo je više predloga i planova za njegovu obnovu ali je sve ostalo na ispraznim pričama i (pred)izbornim obećanjima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Porodicama žrtava nesreće u Novom Sadu sada je neophodna podrška, neko ko može da ih čuje i doboko razume nesnosnu bol i patnju kroz koju prolaze, izjavila je psihološkinja Ana Mirković. "Ali sistematična podrška, jer ono što dobijaju je više pomeranje odgovornosti i traženje krivca", ocenila je ona.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
U ovoj medijskoj prašumi dezinformacija, poluinformacija, laži i propagande u kojoj živimo,
Danas je list koji piše u našem interesu, interesu građana.
Foto: Z. Mišić/Danas
