PIROT: Puška čeka municiju

Po preporuci prijatelja otišao sam kod jedne gospođe računajući da ću od nje dobiti štene za čuvanje. Ona je iznela crnu kučku, staru godinu dana, i rekla da je uzmem jer je dobra i pametna. Uzeo sam je, a kada se gospođa pomerila kučka me je ujela za ruku, nadlakticu i šaku. Zatražio sam od nje dokaz da je pas vakcinisan, ali ga nisam dobio pa sam odmah otišao u Zavod za javno zdravlje, a potom u Veterinarsku ambulantu. Oni su prema evidenciji ustanovili da ovaj pas nije vakcinisan – priča Nenad Ranđelović i savetuje Piroćancima, a naročito deci, da se ne igraju s psima i mačkama, a vlasnike kućnih ljubimaca moli da ih vakcinišu.

Pravila

Šef Odseka za komunalno-stambene poslove u SO Pirot Bojan Pešić kaže da je čuvanje kućnih ljubimaca precizirano skupštinskom odlukom iz 2000. godine koja je dopunjena 2004. godine.

– Svako domaćinstvo može da gaji jednog psa ili mačku, pod uslovom da oni ne uznemiravaju susede. Ako je vlasnik pasa član kinološkog društva može da čuva do tri lovačka psa. Pas se može čuvati u dvorištu ako ima kućicu, ako je vezan i kućica najmanje 10 metara udaljena od susednog stambenog objekta. Pas ne sme da napušta dvorište bez vlasnika, a na kapiji treba da je istaknuto upozorenje da u dvorištu živi pas – kaže Pešić, dodajući da su vlasnici pasa i mačaka dužni da svoje kućne ljubimce podvrgnu veterinarsko-sanitarnim merama.

Ovo nije usamljen slučaj. Ima još primera da psi lutalice, ali i kućni ljubimci, ujedu ljude. U Veterinarskoj ambulanti imaju podatke o kućnim ljubimcima, ali samo onim koji su vakcinisani protiv besnila.
Diplomirani veterinar Ljerka Simić Jakšić kaže da zakon obavezuje vlasnike pasa i mačaka da ih vakcinišu protiv besnila, ali odmah dodaje da se on ne poštuje.
– Vakcinišemo pse i mačke tokom cele godine, a vakcinacija protiv besnila je obavezna za kućne ljubimce starije od četiri meseca, a za lovačke pse svakih šest meseci. Vakcina košta 500 dinara, ali malo ljudi dovodi svoje kućne ljubimce na vakcinaciju – kaže Jakšićeva, dodajući da sarađuju sa Zavodom za javno zdravlje.
– Kada ih životinje ujedu ljudi se jave Zavodu za javno zdravlje, a onda nas oni kontaktiraju da proverimo da li je životinja zdrava. Mi to i radimo kada je vlasnik poznat, i ako je životinja vakcinisana izdajemo potvrdu vlasniku da ne bio kažnjen, a ako nije utvrđujemo da li je životinja zaražena besnilom – kaže Ljerka Simić Jakšić
Snežana Stojanović iz Veterinarske inspekcije za Pirotski okrug kaže da ne postoji precizna evidencija o tome koliko pasa i mačaka gaje Piroćanci.
– Bolja je evidencija pasa i mačaka u selima, u gradu ne postoji tačna evidencija. Kod ujeda vlasniku naložimo da psa ili mačku dovedu u veterinarsku ambulantu na posmatranje i ako životinja nije vakcinisana vakciniše se – kaže Stojanovićeva, dodajući da, ako vlasnik psa ili mačke ne dovede životinju na posmatranje i vakcinaciju, sledi prijava sudiji za prekršaje, ali ne želi da iznosi podatak o tome koliko je prijava bilo tokom prošle godine.
U Zavodu za zaštitu zdravlja godišnje se iz Pirotskog okruga prijavi 90 do 100 ujeda životinja, od toga najviše u Pirotu.
– Najviše ozleda je od ujeda pasa, nešto ređe od mačaka, mada registrujemo i ozlede od miševa i pacova, a imali smo jedne godine i slučaj ujeda majmuna. Broj vakcinisanih je različit. Tako smo 2005. godine vakcinisali 28 lica, pri čemu smo posebno poštovali indikacije za davanje vakcine. Prošle godine 12 ljudi je vakcinisano protiv besnila. Lekari-epidemiolozi određuju kada treba dati vakcinu. Često ljudi koje je ujela životinja, verovatno iz straha od besnila, traže da budu vakcinisani, ali najčešće to nije potrebno. Imamo mnogo problema u praksi. Treba da se vakciniše samo lice koje je ujela besna životinja, ili kod koje veterinari postave sumnju na besnilo, potom lica koja su ujele životinje koje su odmah posle ujeda ubijene, a nisu poslate na analizu, kao i oni koje je ujela nepoznata životinja, ili je ona odlutala pa ne može da se stavi pod veterinarski nadzor. Sve životinje koje imaju svog vlasnika možemo da pratimo i trudimo se da što manje ljudi vakcinišemo – kaže dr Radmila Zec, načelnik Službe epidemiologije u Zavodu za zaštitu zdravlja i apeluje da vlasnici pasa ne ubijaju životinje koje su ujele čoveka kako bi se utvrdilo da li su zaražene besnilom i preduzele odgovarajuće mere.
I u Pirotu ima mnogo pasa lutalica. Rukovodilac RJ Higijena i gradska čistoća u JP Komunalac Jordan Kostić kaže da psi poznatih vlasnika umeju da budu agresivniji od pasa lutalica.
– Našim programom planiramo da godišnje uhvatimo 1.000 pasa lutalica i mislim da smo u tom poslu uspešni. Prošle godine uhvatili smo 1.201 psa. Zaduženi smo za hvatanje pasa u gradu, ali na poziv Veterinarske stanice pse hvatamo i u selima. Česti su pozivi građana i onda šaljemo ekipu, ali psi poznatih vlasnika na ulici su često agresivniji od pasa lutalica. Naš zadatak je, međutim, da hvatamo pse lutalice – kaže Jordan Kostić, dodajući da se psi lutalice kreću u čoporima, da ne borave na određenim lokacijama, već kruže gradom i da su mnogo puta dosad šinterske službe dejstvovale na području Tigra i Slobodne zone Pirot posle poziva iz ovih preduzeća.
Šinterska služba formirana je u JP Komunalac 1995. godine, posle odluke SO Pirot kojom je preciziran način funkcionisanja ove službe. Šinterska služba deluje i po pozivu Zavoda za zaštitu zdravlja kada pokušava da uhvati pse koji su ugrizli građane. Ova služba još uvek deluje na klasičan način, jer iako je kupljena puška za humano uništavanje pasa lutalica za nju ne može da se obezbedi potrebna municija, odnosno injekcije koje uspavljuju pse. Prema Kostićevim rečima šinteri dnevno uhvate pet do šest psa, odnosno stotinu svakog meseca.