Pirotski ćilim za ceo svet

Cilj je popularizacija tkanja, usavršavanje tradicionalne veštine izrade ćilima i izrada šara čuvenog pirotskog ćilima, čije je geografsko poreklo zaštićeno još 2002. godine. Manifestaciju su organizovali Grad Pirot u saradnji sa Naledom i Etno mrežom i Gradom Somborom.

– Ova kolonija je bitna, da sve zainteresovane polaznice nauče tehniku tkanja pirotskog ćilima – kaže Slavica Ćirić, direktorka Zanatske zadruge za izradu ćilima i suvenira „Damsko srce“ iz Pirota.

Za vertikalnim razbojima su članice udruženja za očuvanje tradicije, ali i pojedine studentkinje.

– Prvi put sam na Tkačkoj koloniji, ali imam dugogodišnju saradnju sa „Damskim srcem“. Sjeničko-pešterski ćilim je, pored pirotskog i starapskog, predložen za Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Ima dosta sličnosti sa pirotskim ćilimom. Ovde sam da od vrsnih majstora naučim kako se tka pirotski čilim i da to pokušam da primenim na našem ćilim – kaže predsednica Udruženja „Pazarski bazar rukotvorina“ – Raza Nikšić.

Među učesnicima kolonije je i studentkinja odseka tekstila na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti Angelina Krstić iz Sremske Mitrovice.

– Ovo je još jedno korisno iskustvo. Na fakultetu smo se više bavili uobičajenim ćilimima, čije je naličje drugačije i prikriveno, oslonjeno na zid. Ovde ćilim može da se vidi sa obe strane, jer lice i naličje pirotskog ćilima izgledaju isto i u tome je njegova specifičnost – rekla je Krstićeva.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić kaže da ova kolonija ima važnu diplomatsku konotaciju sa ciljem promocije ovog zanata, osnaživanja žena i očuvanja izrade pirotskog ćilima.

– Ideja je da edukujemo žene koje žele da se bave rukotvorinama i da očuvamo stare zanate. Nismo se, čini se, puno odmakli od toga, ali imamo bolju saradnju sa Ministarstvom spoljnih poslova. Već smo imali sastanak u cilju opremanja salona u ovom ministarstvu pirotskim ćilimima, kao i zbog njihovog uvrštavanja u diplomatsko-protokolarne poslove – rekao je Vasić.

Kako je objasnio, ministar spoljnih poslova je već počeo da na svojim putovanjima poklanja pirotske ćilime.

– To je jedan bitan zamajac, sa ciljem da motivišemo žene da se bave ovim tradicionalnim zanatom. Nadam se da će naredne dve godine biti pomaka da se ovim zanatom bavi veći broj žena i da od toga bude i ekonomskog efekta – napomenuo je gradonačelnik Pirota.

Da se pirotske šare vide svuda doprinosi i diplomatski karakter manifestacije. Ambasador Belgije tvrdi da svoj primerak ima u svojoj rezidenciji.

– Svi koji posete moju rezidenciju vide taj lepi ćilim. Nadam se da će ćilim biti na Uneskovoj listi – kaže belgijski ambasador Kun Adam, koji je treći put u Pirotu.

Značaj kolonije prepoznaju i ambasade Kanade i Portugala.

– Važno je da sve zemlje neguju svoju tradiciju i ističu je u ovim modernim vremenima. Drago mi je da vidim sve ove tradicionalne proizvode. Priroda je prelepa, imate divnu zemlju. Drago mi je da sam ambasador svoje zemlje u Srbiji, da ojačamo naše ekonomske odnose, ali i da radimo na tome da ljudi iz moje zemlje više saznaju o ljudima iz Srbije – rekla je ambasadorka Portugala u Srbiji Marija Virhinija Pina.

Ambasador Kanade u Srbiji Džajls Norman je već treći put u Pirotu.

– Dobro je što se neguje tradicija i radi se na očuvanju starih zanata. Nadam se da će se i još više raditi i na ekonomskom osnaživanju žena koje izrađuju tradicionalne rukotvorine. Ovo je dobar spoj. Imate podršku Vlade Kanade. Prvi put sam u Dojkincima, iako sam i ranije bio u Pirotu. Priroda u ovom kraju ima sličnosti sa prirodom u mojoj domovini. Veže nas i to što je ambasador Srbije u Kanadi Piroćanac Dejan Ralević – zaključio je kanadski ambasador.

Ukras i za u Beli salon u Hilandaru

Grad Pirot dobio je molbu od Hilandara da obnovljeni Beli salon u Hilandaru krase pirotski ćilimi.

– To je velika čast za Grad Pirot, da obnovljeni Beli salon u Hilandaru i trpezariju ukrase stazama naših ćilima. To je zadatak za nas za naredne dve godine. Mi već radimo na tome i u svim radionicama koje se bave izradom pirotskog ćilima, tražimo žene koje bi mogle to da tkaju. To će biti poseban ponos za naš grad i nadam se da ćemo u naredne dve godine uspeti da ispunimo taj zadatak – rekao je gradonačelnik Vasić i podsetio da su i pre desetak godina u Pirotu tkani ćilimi za Hilandar.

Ovaj tekst je deo projekta „Žene u životu i politici Pirota, nekad i sad“, koji sufinansira Grad Pirot