Objavljen PISA nacionalni izveštaj o rezultatima učenika u kreativnom mišljenju: Koje države su bolje od Srbije?

Kako je Danas pisao, učenici iz Srbije i u ovoj oblasti nalaze se ispod međunarodnog proseka sa prosečnim rezultatom 29 od mogućih 60 poena.

PISA, podsetimo, pored tri tradicionalne oblasti koje testira – čitalačku, matematičku i naučnu pismenost, u svakom ciklusu uvodi i dodatne koje se smatraju od kapitalnog značaja za obrazovanje, kao što su rešavanje problema, kolaborativno rešavanje problema ili finansijska pismenost, što je bio domen u kojem su naši učenici učestvovali 2018.

Pored matematike, čitanja i nauke, u ciklusu PISA 2022 jedan od fokusa se odnosi na procese kreativnog mišljenja koje mogu pokazati petnaestogodišnji učenici.

Ispitivanje nema za cilj da izdvoji izuzetno kreativne pojedince, već da opiše u kojoj meri su učenici sposobni da kreativno misle dok traže i izražavaju ideje i da istraži kako su njihova postignuća povezana sa učenjem i podučavanjem, školskim aktivnostima i drugim karakteristikama obrazovnih sistema, pojašnjava se u izveštaju.

Šta je kreativno mišljenje?

PISA definiše kreativno mišljenje kao kompetenciju produktivnog stvaranja, vrednovanja i unapređivanja ideja koje mogu rezultirati originalnim i delotvornim rešenjima, stvaranjem novog znanja i upečatljivih ekspresija mašte.

Definicija podrazumeva tipove kreativnog mišljenja koje petnaestogodišnji učenici širom sveta mogu da demonstriraju u „svakodnevnom” kontekstu.

Naglašava da učenici treba da nauče da se produktivno angažuju u stvaranju ideja, razmišljajući o idejama, vrednujući njihovu relevantnost i inovativnost, ponavljajući ideje pre nego što postignu zadovoljavajući ishod.

PISA 2022 test za procenu kreativnog mišljenja uključuje zadatke iz četiri različite kontekstualne oblasti: pisano izražavanje, vizuelno izražavanje, rešavanje društvenih problema i rešavanje naučnih problema.

Rezultati pokazuju da su učenici generalno, na nivou celog PISA 2022 uzorka, najuspešniji u domenu pisanog izražavanja, a najmanje uspešni u vizuelnom izražavanju i rešavanju naučnih problema.

Na sličan trend ukazuju i postignuća đaka u Srbiji, koji su najslabije su radili zadatke iz domena rešavanja društvenih i naučnih problema.

Iz kojih zemalja su najuspešniji đaci, a ko je na začelju?

Na testovima za procenu kreativnog mišljenja najuspešniji su bili učenici iz Singapura koji su u proseku ostvarili 41 poen, slede Koreja (38), Kanada (38) i Australija (37).

Iznad OECD proseka, koji je iznosio 33 poena, statistički značajno bolje rezultate ostvarili su učenici u Estoniji i Finskoj (36), kao i Poljskoj i Portugaliji (34).

Na nivou proseka su Španija i Mađarska (33), kao i Francuska i Holandija (32).

Najmanji broj poena u proseku su osvojili učenici iz Dominikanske Republike (15), Maroka (15), Uzbekistana (14), Filipina (14) i Albanije (13).

Učenici u Srbiji su u proseku ostvarili 29 poena.

Takav rezultat su ostvarili i đaci iz Slovačke, Meksika, Urugvaja, a u toj grupi su i učenici iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa osvojenih 28 poena u proseku.

Kada se uporedi postignuće Srbije sa referentnim zemljama (tj. onima koje su ili geografski blizu naše zemlje ili imaju sličan bruto nacionalni dohodak), nalazimo da su zemlje u okruženju zabeležile statistički značajno slabije rezultate u poređenju sa OECD prosekom.

Ipak, petnaestogodišnji učenici iz Mađarske (31), Hrvatske i Slovenije (30) su bili statistički značajno uspešniji od đaka iz Srbije, dok su učenici iz Rumunije (26), Bugarske (21) i Severne Makedonije (19) bili manje uspešni od naših đaka.

Osim srednje vrednosti, u PISA studiji se opisuje i postignuće učenika po nivoima ovladavanja. Skala je podeljena na sedam nivoa postignuća.

Šest nivoa je opisano prema veštinama neophodnim za uspešno završavanje zadataka koji se nalaze u njima, dok se sedmi nivo odnosi na učenike čiji su rezultati ispod nivoa 1.

Najniži opisani nivo je1, dok nivo 6 odgovara najvišem opisanom nivou postignuća kreativnog mišljenja.

U Srbiji se 12,4 odsto učenika nalazi na nivou 1 i 0,6 odsto niže od toga, dok je u OECD zemljama taj procenat manji i iznosi 6,5 odsto na nivou 1 i 0,4 ispod njega.

U kreativnom mišljenju nivo 3 predstavlja osnovni nivo i učenici koji su ga dostigli mogu da stvaraju odgovarajuće ideje u okviru jednostavnih do umereno kompleksnih zadataka izražavanja i rešavanja problema, kao i da počinju da pokazuju sposobnost da smisle originalne ideje ili rešenja u poznatim kontekstima zadataka.

Oko 65 odsto učenika iz Srbije je dostiglo najmanje osnovni nivo kreativnog mišljenja, što je statistički značajno manje u poređenju sa prosečnim rezultatom u zemljama članicama OECD-a (78,3 odsto).

U 21 od 64 zemlje/ekonomije u kojima su učenici testirani iz kreativnog mišljenja, više od polovine učenika nije dostiglo osnovni nivo.

Najbolja postignuća iz kreativnog mišljenja imalo je 17,4 odsto naših učenika, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu, što je manje u odnosu na procenat učenika iz OECD zemalja koji iznosi 27 odsto.

Na ovim nivoima đaci su sposobni da stvaraju, vrednuju i unaprede kreativne ideje u različitim i kompleksnim zadacima, uključujući apstraktne zadatke koji sadrže dizajnirane ili ograničene, odnosno nepoznate scenarije koji zahtevaju kreativna rešenja naučnih i društvenih problema.

U svakoj trećoj zemlji/ekonomiji koje su učestvovale u testiranju kreativnog mišljenja više od četvrtine učenika dostiglo je nivo kreativnosti 5 ili 6.

Postignuća iz kreativnog mišljenja u odnosu na ostale PISA domene

Povezanost postignuća na zadacima iz tri glavna PISA domena (matematika, čitanje i nauka) sa postignućima na zadacima kreativnog mišljenja nešto je jača u uzorku učenika iz Srbije u poređenju sa OECD prosekom.

To znači da najuspešniji učenici u kreativnom mišljenju nisu nužno i najuspešniji u tri glavna PISA domena.

Drugim rečima, 16 odsto učenika koji postižu najviše postignuće iz matematike, to uspevaju i u kreativnom mišljenju, dok na nivou OECD zemalja veći broj petnaestogodišnjaka zadržava ovo visoko postignuće u dva domena.

Još veća varijabilnost u visokom postignuću prisutna je u domenima čitalačke i naučne pismenosti, gde u Srbiji najviše nivoe postignuća istovremeno u ovim domenima i kreativnom mišljenju postiže samo osam, odnosno 10 odsto učenika, dok je na nivou OECD zemalja to slučaj sa 17 procenata đaka.

Ko je uspešniji – dečaci ili devojčice?

Gotovo u svim zemljama/ekonomijama, prosečan rezultat devojčica bio je bolji do prosečnog rezultata dečaka, izuzev u tri zemlje (Čile, Meksiko i Peru) gde nisu utvrđene statističke razlike.

Ovaj načelan trend prisutan je i među učenicima u Srbiji.

Devojčice iz Srbije prostigle su proseku 30 poena, a dečaci 27, a razlika je statistički značajna.

Kada uporedimo postignuća devojčica i dečaka iz Srbije u zadacima koji testiraju različite procese kreativnog mišljenja i čiji sadržaj obuhvata različite oblasti, prednost devojčica se zadržava u svakoj grupi zadataka, osim u domenu rešavanja naučnih problema gde razlika nije statistički značajna.

Vidljivo je da se dečaci više grupišu na nižim, a devojčice na višim nivoima postignuća. Statistika pokazuje da je znatno više dečaka nego devojčica na nivoima 1 i 2, znatno je više devojčica nego dečaka na nivoima 4 i 5, dok naostalim nivoima nema razlika.

U Srbiji je postignuće 5. i 6 nivoa ostvarilo 20 odsto devojčica i 15 odsto dečaka iz Srbije, a razlika je statistički značajna.

Međutim, ova razlika je ipak nešto manja u odnosu na dobijene rezultate i razliku na nivou OECD zemalja.

Kompletan izveštaj objavljen je na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i u njemu se nalaze i primeri objavljenih zadataka iz kreativnog mišljenja.