„PISA testiranje ne govori o učenicima, već o sistemu“

I Dragica Pavlović Babić sa Filozofskog fakulteta istakla je u razgovoru za FoNet da PISA testiranje ne govori o učenicima, već o sistemu.

Prema njenim rečima, to istraživanje je planirano tako da testira kvalitet i funkcionalnost obrazovnih sistema.

Ono šalje poruku na strateškom nivou – ne testira znanje pojedinih učenika, škole ili nastavnika, već govori o tome kako sistem funkcioniše, objasnila je Pavlović Babić u serijalu razgovora Bez rukavica.

Komentarišući rezultate, ona je potvrdila da ključni nalazi pokazuju da su rezultati učenika u Srbiji daleko ispod međunarodnog proseka i to prosečno za više od jedne godine školovanja.

Kako je predočila, od poslednjeg PISA testiranja pre šest godina Srbija nije napredovala, dok je Baucal rekao da je Srbiji lakše da se poredi sa evropskim zemljama.

U tom poređenju, izjavio je Baucal FoNetu, učenici u Srbiji deluju kao da su za godinu i po dana manje školovani od evropskih vršnjaka.

Objašnjavajući kako test izgleda i šta traži od učenika, Pavlović Babić je predočila da on testira znanja koja odgovaraju školskom programu, ali na način koji se u školama u Srbiji ne radi, već testira funkcionalna znanja i sposobnost učenika da znanje koje stekne primeni u realnom životu.

„Našim učenicima to ne ide baš od ruke. Oni su navikli na školu koja ispituje znanja u formalnim uslovima. Kao kada zamislite test iz matematike, on barata formalnim matematičkim jezikom, a ne realnim situacijama koji to znanje rešavaju“, obrazložila je Pavlović Babić.

Baucal je ocenio da u obrazovnom sistemu u Srbiji, pre svega, dominira učenje velike količine znanja i da je to ključni kriterijum.

Učenici se, prema njegovim rečima, trude da nauče što više iz udžbenika i da to mogu da ponove, dok se vrlo malo neguju kritičko mišljenje i primena znanja, a upravo je to ono što se ispituje PISA testovima.

„Ako bi trebalo nešto menjati, to je priroda nastave i učenja u našim školama. Treba više da liči na aktivno učenje i nastavu, gde će učenici biti aktivni u sticanju znanja i tome kako se znanje primenjuje“, poručio je Baucal.

On ističe da su neki prvi koraci načinjeni poslednjom reformom koje je započelo Ministarstvo prosvete, ali nema garancije da će reforma biti nastavljena sa promenom Ministarstva. Upitana da li učenike u Srbiji možda plaši to što se susreću sa testiranjima na kakva nisu navikli, Pavlović Babić je odgovorila da se obrazovna postignuća u Srbiji najčešće objašnjavaju iz perspektive učenika.

„Kažemo, učenici su motivisani ili nisu, oni su vredni ili lenji, glupi ili pametni“, rekla je ona, ali se PISA testovima pokazuje šta sistem daje učenicima.

Kako je istakla, „učenici su veoma angažovani, imaju strahovito radno vreme, posebno sedmi i osmi razred i srednjoškolci, provode po osam sati tipično u školi, plus domaći, pripreme za pismene zadatke, privatni časovi“.

„Za taj stepen angažovanja morali bi da postižu daleko bolje rezultate“, uverena je Pavlović Babić, ali je Baucal konstatovao da učenici odustaju od zadataka koji su im previše kompleksni.

„U nekim zadacima na testu čitalačke pismenosti postoje duži zadaci koji su kompleksni. Ja ne bih rekao da se naši učenici plaše, pre ih mrzi da se bave tim zadacima“, ukazao je Baucal.

S druge strane, kada pogledate njihov uspeh na drugim zadacima, primetio Je baucal, „oni odustaju od zadataka koji su im previše kompleksni“.