Pismo direktora „Albanianposta“ kritičarima Vučića: Da li smo zaista spremni za tragično ponavljanje ratova svakih 40 godina?

Albanci i Srbi su Nemci i Francuzi Balkana. Imamo jednak destruktivni potencijal, ali i kreativni i vredni potencijal da izgradimo mini-Evropu na Balkanu. Mislim da je vreme da se napusti prvo i prihvati drugo. Zaista smo na kraju puta.

Lično sam bio vatreni pobornik ideje „korekcije granica“ jer je ona dala priliku za ostvarenje generacijskog i ličnog sna: o ujedinjenju svih Albanaca u jednoj državi. Dozvolite mi da ovde budem vrlo iskren i kategoričan. Bio sam posvećeni pristalica ideje „korekcije granica“, iako sam bio svestan da će takva rezolucija imati domino efekat u celom regionu. Kao albanski nacionalista, mene su prvenstveno i skoro isključivo zanimali Albanija i Albanci, bez obzira na posledice koje je takvo rešenje moglo da izazove u Makedoniji, Crnoj Gori ili Bosni. Ako bi velika Albanija došla po cenu stvaranja velike Srbije, meni je to bilo sasvim prihvatljivo.

Sada, nekoliko godina kasnije, shvatio sam da je ovaj projekat propao uglavnom zato što su velike zapadne sile žestoko branile, i nastaviće da brane, svoja ulaganja u stvaranje i stabilizaciju Makedonije, Crne Gore, Bosne i Kosova. I, ako treba, zgaziće svakog ko im stane na put. Sudbina mog prijatelja Hašima Tačija najbolje svedoči o tome.

Nedavno se politička dinamika dramatično promenila. Sada je pred nama takozvani evropski predlog. „Albanian post” je imao čast da bude neformalno službeno glasilo čitavog procesa, dok je, između ostalog, prenosio stavove međunarodne zajednice. Vreme je evidentno pokazalo da se svaki naš izveštaj u vezi sa tzv. evropskim predlogom (sadržaj plana, uvrštavanje Asocijacije u protokole za implementaciju, februarski rok, štapovi i šargarepa), uprkos prvobitnim demantijima, pokazao potpuno tačnim.

Lično mi se predlog EU uopšte ne dopada. Međutim, mimo mog stava i mišljenja, veoma sam svestan da je odbijanje sporazuma gore od prihvatanja i za Kosovo i za Srbiju. Ako bilo ko odbaci sporazum i nastavi da projektuje svoje nacionalističke želje u zvanične državne politike, onda Zapad neće samo kazniti obe države do tačke poniženja i potčinjavanja, već postoji plodna teritorija za nacionalističku retoriku koja može dovesti do novog rata. Ovo bi bilo krvavije i teže, čak i kada bi trajalo samo tri dana. U takvoj situaciji, velike sile bi samovoljno odlučivale o sudbini regiona uz minimalan doprinos Kosova ili Srbije.

U nedavno objavljenom dokumentu Albanian posta, čiji je autor veoma visoki zvaničnik velike zapadne zemlje, postoje jasne insinuacije da nepostizanje sporazuma može ubrzati proizvoljne rezolucije koje bi ličile na Konferenciju u Jalti. Ova nova Jalta je sasvim verovatna. U takvim rezolucijama nalik na Jaltu, i Albanci i Srbi uopšte, a posebno Kosovo i Srbija, neće biti konsultovani uopšte. Ne samo da nećemo dati nikakav doprinos, već će i Kosovu i Srbiji biti oduzeta svaka mogućnost da zahtevaju bilo kakve benefite.

Evidentno je da ovaj sporazum ne zadovoljava nacionalističke apetite ni Kosova ni Srbije. To se kosi sa onim što je albanska ili srpska nacionalistička retorika dugo proklamovala, uključujući i mene. Ali, ovaj sporazum donosi normalnost i saradnju, donosi mir. I iznad svega, njegovo prihvatanje i od Kosova i od Srbije obavezuje Zapad da preuzme dalju odgovornost u regionu, dužnost brige prema svima nama.

Lično, nemam poverenja u lidere poput Aljbina Kurtija. Svestan sam da moj prijatelj Edi Rama zaista ima veliki ego, ali Aljbin Kurti ume da ode i dalje od toga. Ponekad sumnjam da mu u potpunosti nedostaje empatija da shvati posledice svojih postupaka. Kao kosovski Albanac, bio sam i nastavljam da budem veoma kritičan prema Aljbinu Kurtiju. Međutim, nikada neću suditi i uvek ću braniti potpisivanje ovog sporazuma.

Ako Aljbin Kurti postane razlog zbog kojih moje nećake i nećaci neće naslediti balkansku kletvu, podržaću ga svime što imam. Molim vas, zarad vaših nećaka, pomozite Aleksandru Vučiću da učini isto.

Po prvi put u istoriji, odlučimo o svojoj sudbini, o svom miru. Ne dozvolimo da nas sutra neko drugi potpuno isključi iz donošenja odluka.

Autor je novinar i direktor „Albanianposta“