Foto: Bogdan Milanovic Spomen StranicaKao što je Danas već više puta pisao u znak sećanja na svog sina Bogdana Milanovića, uspešnog programera, koji je pre šest godina preminuo u Americi od teške bolesti, otac Slavoljub je izgradio dečije odmaralište na Bešnjaji kod Kragujevca. Slavoljub je još pre 10 meseci završio svoj dogovoreni deo, i više od toga a onda su radovi koje je u međuvremenu preuzeo Grad Kragujevac stali.
Po dogovoru ali i po ugovoru sa izvođačima radovi su trebali da budu gotovi do decembra 2024. godine. Ali, nisu. A, Slavoljub Milanović je svoj deo završio još u maju i kada se prešlo na radove koje je trebao da dovrši Grad Kragujevac sve je stalo i tako stoji i danas.
On je poslednji kontakt sa gradskim čelnicima imao u novembru prošle godine kada su ga uveravali da će sve biti u redu i radovi završeni. Od toga, do danas ništa nije bilo jer radovi na završetku doma za decu ne da su završeni, nego nisu ni otpočeli.
Zbog toga je Slavoljub uputio otvoreno pismo gradonačelniku Kragujevca Nikoli Dašiću naslovivši ga „najemotivnijeg i najvažnijeg projekta u tvom životu do ignorisanja”.
„Gradonačelniče… Neću reći ni ’poštovani’ ni ’dragi’, jer niti te više poštujem, niti si mi više drag. Pišem ovo pismo da ostane neki trag, jer ono što nije zapisano i ne postoji, bilo, pa umrlo. Posle mene neće ostati nikakav trag, posle mene neće ostati ništa. I niko. Posle tebe trag ostaje. U vremenu i u ljudima. A kakav će tvoj trag ostati… dobro razmisli… i zabrini se”, obratio se Slavoljub u otvorenom pismu Dašiću.
– Sve si me lagao, majstore. Sve. Od prvog dana kad smo se upoznali, pa sve do dana od kad mi se više ne javljaš i ne odgovaraš na telefonske pozive i poruke. Lagao si mrtvog čoveka, lagao si jednog oca koji je ceo svet video u tebi. Koji je samo u tebi i tvojoj ideji da Grad Kragujevac i ja izgradimo Dečje odmaralište na Bešnjaji, koje će nositi ime Bogdana Milanovića, ime moga sina, ponovo video razlog da živi i preživi makar do kraja realizacije ovog projekta, napisao je otac pokojnog Bogdana i nastavio sa iznošenjem činjenica vezanih za ovaj slučaj nemara i bahatosti akoji je trebao da bude trajna uspomena na njegovog sina.
Pozvao si me u decembru 2020. godine i predložio da Grad Kragujevac i ja izgradimo objekat dečjeg odmarališta na Bešnjaji koje će „služiti na dobrobit svoj deci i svim ljudima Kragujevca i Srbije” i koje će nositi ime mog sina. Molio sam te da razumeš da je ovo poslednja stvar koja me održava u mom jednom i besmislenom ostatku života i jedini smisao mog života. Sve sam dao tom projektu.
Nedoživljeni život mog sina, nasleđe mojih predaka, ceo život i ostatak budućeg života. Sve. Sve što sam nasledio od mojih dedova, od mog oca, od Mog sina, sve što sam ja zaradio u životu, sve sam prodao da bih i poslednju paru uložio u ovaj projekat. Ja sam bivši sin, bivši brat i bivši otac, sada sam ništa. Kleo si se da me razumeš, da je moja sudbina „ne daj Bože nikom” i da ćeš uraditi „apsolutno sve da ovaj projekat završimo”.
Govorio si mi da „nikada niko nije uradio ovako nešto za naš grad”, ne tražeći ništa za uzvrat. Saosećao si se sa mojim suzama i uveravao me da je ovo „apsolutni prioritet u tvom političkom mandatu i najemotivniji projekat u tvom životu”, da si otac i da ne smeš da zamisliš kako mi je. Lagao si me, majstore…
Molio sam te da sve zadržiš što dalje od politike i političkih igara bilo koje vrste, da ne ukaljamo zauvek i ime moga sina i moje ime. Obećao si, zakleo se… I slagao. Za tebe je sva moja muka, sav moj jad i očaj bila politička igra, prilika da se pokažeš da se dokažeš da si sposoban, preduzimljiv, emotivan i da radiš nešto za ovaj grad. Bilo ti je potrebno da plasiraš priču da „posle višedecenijskog urušavanja” i propadanja zgrade odmarališta na Bešnjaji! Više neuspešnih pokušaja prethodnih gradskih vlasti da zgradu obnove ili izgrade novu, ti si uspeo… Ti ćeš da je napraviš. Odmah si pozvao medije „da objasniš da ljudi razumeju”, da će Grad konačno izgraditi odmaralište na Bešnjaji.
Svečano potpisivanje ugovora o zajedničkoj izgradnji Dečjeg odmarališta „Bogdan Milanović”, tvoje slikanje za televizije, izjave, priče… a nijedan jedini dinar Grad nije budžetom izdvojio za ovu namenu ni za 2021, ni za 2022, ni za 2023, ni za 2024. godinu. Nijedan jedini dinar nije bio obezbeđen budžetom Grada ni prilikom potpisivanja ugovora.
Tada te nisam znao, nisam te razumeo. A lepo su mi govorili da ja ne mogu da vas razumem, „zato što moj mozak funkcioniše na drugoj frekvenciji. Oni su baždareni na laž i prevaru”. Nikad ti nije bilo prioritet to odmaralište.
Započeo sam izgradnju sam. Mesec dana posle početka izgradnje, ti si samo organizovao svoje polaganje kamena temeljca, posle slikanja za televizije, šepurenje sa tvojim satrapima, velike reči, polaganje kapsule, osveštavanje… U svom nadahnutom i emotivnom govoru „da se nadaš da će Bešnjaja postati kragujevački Zlatibor zaslugom lokalne samouprave“” ni jednom nisi spomenuo ni ime moga sina ni moje ime, što te ugovor obavezuje, ako časti i obraza nemaš.
Ti to gradiš sam, majstore… U tvojoj predizbornoj kampanji za reizbor na mesto gradonačelnika Kragujevca, pravio si od mene idiota zahtevajući da ja, onako bolestan i mrtav, tri puta šetam tvoje satrape od prizemlja do krova odmarališta pokazujući gde će biti restoran, sobe, diskoteka, spomen soba moga sina. Sve uz budne oči televizija koje prate tvoju kampanju.
I opet… velike reči, obećanje da će „radovi biti nastavljeni i objekat stavljen u funkciju do proleća 2025”. I ponovo, majstore, kažeš da će ovaj objekat biti na ponos svoj deci i ljudima Kragujevca, i jedna od lepših stvari koje grad Kragujevac gradi… ne pominješ ime moga sina nigde, majstore. Ti gradiš, ti postavljaš ploču na drugom spratu, ti „na proleće nastavljaš sa radovima”.
Nikad ne bih saznao da postoje i takvi kao ti. To je za mene neki drugi nepoznat svet. Koji nisam želeo, a morao da upoznam. Majstore… poklonio sam ti Bogdanove stvari. Stvari koje sam njemu poklonio i koje su mi ostale posle njega. Na olovkama, tašnama, rokovnicima, piše: „Mom sinu Bogdanu, najboljem sinu na svetu”. Poklonio sam ti sva sećanja, uspomene na moga sina, jer si mi očinski obećao da će uspomenu na mog sina čuvati zauvek tvoja kuća i tvoja deca.
Verovao sam ti bez ostatka, lagao si me bez ostatka. Poklonio sam ti srce mog sina i moje srce, na dlanu, da ih isečeš na kriške i podeliš deci našeg grada. Ne tražeći ništa za sebe. Samo da ime i sećanje na Bogdana ostanu. Ti si ih uzeo, bacio u blato i izgazio. Temeljno. Do kraja. Misliš da možeš da ih uzmeš iz blata i da nam ih vratiš… Ne možeš, majstore. To se blato ne pere. U ovom životu.
Vidi, majstore… Ti si pljunuo na mog sina, na mene, na naše uspomene i sećanja. Iskoristio si za svoj politički opstanak sve što su zaradili moji dedovi, moj otac, moj sin i ja. Sve smo dali da sačuvamo sećanje na našeg Bogdana.
Iskoristio si na način da se „niko drugi ne ogrebe od Slave za neku donaciju”. Nedostojno čoveka. Ali, šta ja tebi pričam. Za vas je laž postala kao vazduh, svuda je oko vas i dišete je 24 sata. Dokle?
Posle 16. maja 2024. godine, kada sam gradu predao ukrovljeni objekat „Bogdan Milanović” na Bešnjaji, odbijaš svaku komunikaciju sa mnom. Hteo si da sve sačuvaš u tajnosti ne obaveštavajući nikog da sam ja objekat sazidao pre šest meseci, ali su mediji pokazali javnosti šta se dešava. Rekao si da ti se kosa digla na glavi kada si video TV ekipe. Pa zašto, majstore? Zar ovo odmaralište nije na ponos svima nama?
Od 16. maja, zgrada zarasta u korov, ulaze krave i ovce. Ne mogu više da idem tamo, srce će mi pući. Neka ti je na čast, majstore. I neka ti je Bogom prosto. Ja, bivši otac, niti ti zameram niti ti opraštam. Ništa. Baš ono što za mene jesi. Ja odlazim… bez traga. A ti… ostaćeš u ovom našem gradu. Ostaće sećanja. I uspomene. Kako se gradilo Dečje odmaralište „Bogdan Milanović” na Bešnjaji. I ko ga je gradio. Pa onda pogledaj ljude u oči… majstore. Želim ti… ništa ti ne želim, napisao je u pismu Bogdanov otac Slavoljub Milanović.
U svom emotivnom obraćanju gradonačelniku Slavoljub kao argumente pridodao i priloge sa lokalne TV Kragujevac od 6. oktobra i 13. decembra 2023. godine u kojima se Dašić „slikao za svoje potrebe” ispred nikada dovršenog zdanja na Bešnjaji.
Tokom jučerašnjeg dana pismo Slavoljuba Milanovića je odjeknulo među Kragujevčanima. „Sram treba da ga bude! I njega i celu gradsku vlast.”, „Obraza nemaju, Boga se ne boje!”, „Mnogo sam besna zbog ovog”…, samo su neki od njihovih komentara na društveni mrežama.
Kada smo pisali o prestanku radova na odmaralištu na Bešnjaji, početkom decembra, iz Gradske uprave Danasu su odgovorili povodom ovog pitanja da je u budžetu Kragujevca za 2025. godinu opredeljeno 140 miliona dinara za nastavak izgradnje. Po njihovim tadašnjim rečima u tu sumu „ulazi” i 30 miliona Ministarstva za turizam i omladinu, a ostatak je iz gradskog budžeta. Takođe, rečeno nam je da je u toku javna nabavka a njen rok je bio 13. decembar. Naravno, ništa od toga se nije dogodilo. A pismo očajnog i više nego s razlogom revoltiranog i razočaranog oca Slavoljuba Milanovića „kruži” među gnevnim Kragujevčanima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
