Pismo sebi

Raspitujem se o onima koji su to činili a koji su mi poznati iz literature. Kad god reč literatura pomenem, setim se portugalskog nobelovca Saramaga dok je davao intervju u Đenovi na jednom galijonu sa baroknim, kitnjastim topovima.

Pokazujući rukom na njih, rekao je da iako su takvi, oni ne pucaju daleko za razliku od topova književnosti koji pucaju daleko.

Onda, da vidimo. Pisci koji su vodili dnevnik čitavog života, da li su bili u potrazi za izgubljenim vremenom a la Marsel Prust: Kafka, Andre Žid, Kerkegor, Tolstoj, Žorž Sand, Tomas Man, Skot Ficdžerald. Žilijen Grin? Ili za svojim bićem? Ili je u pitanju bilo nešto treće?

Još u petom veku Sveti Avgustin u Ispovestima piše da je „Pakao stvoren za znatiželjne“. On je bio prvi koji je tako daleko otišao u dubinu svog Ja i koji je umeo da posmatra odvijanje sopstvenog života. Znao je da opiše i svoje slabosti kojima je otkrivao uzroke, zadirući tako u mračnu stranu koju svako nosi.

Žorž Sand je smatrala da „pisanje o sebi ne vredi ako se ne podele iskustva, patnje i očekivanja“. A Žilijen Grin da je „dnevnik dugo pismo koje autor piše samom sebi, a ono što je tu najčudnije jeste da sebe upoznaje sa novostima iz sopstvenog života“. Ili Lav Tolstoj: „Danas, 4. decembra 1899. počinjem nešto novo: zapisivati, ako je potrebno i nevezano, sve misli o smislu života koje mi dolaze na um.“

Tomas Man jednog januarskog dana 1919. otkriva: „Uostalom, način na koji sam do sada pisao dnevnik nema nikakvog smisla. Od sada, zapisivaću samo važne stvari“. Pa, uprkos vrlo uzburkanoj epohi čije će posledice snositi lično, nije žudeo za utehom nego se prisećao, analizirao i pokušavao da razume život, nadzirući ga: „Zaustavi vreme! Iskoristi ga! Pripazi na svaki dan! Na svaki čas! Oni će iščeznuti, pobeći suviše olako i suviše brzo“. U „izveštaju punom straha i ljubavi“ spram vremena što prolazi, u tim redovnim dnevnim zapisima pronalazio je, izgleda, i zadovoljstvo kao da je cepao listove kalendara.

Andre Žid je čak izmislio „aktivno sećanje“ a Skot Ficdžerald svoje intimne sveske nazvao je „knjigom grešaka“.

Koliko su svi oni bili iskreni? Sigurno su znali da ako svoje zabeleške ne unište, da će one jednom ugledati svetlost dana.

„Pakao znatiželjnih“, „Iskustva, patnje i očekivanja“, „pismo koje se piše sebi s novostima o kojima se ne zna ništa“,“smisao života“, „zapisivanje samo važnih stvari“, „zaustavljanje vremena“, „njegovo ponovo pronalaženje“, „shvatanje grešaka“.

I baš kada sam pomislila da sam shvatila nešto što će mi pomoći u ovom poduhvatu, nailazim i na ovo:

Godine 1939, kada Sigmund Frojd prvi put susreće Virdžiniju Vulf, poklanja joj nešto vrlo simbolično: cvet narcisa. Književnica mu nije otvoreno zamerila, ali nije ni promenila svoje nepoverenje u psihoanalizu. Upućena u radove bečkog profesora ona koja je patila od mnogih psiholoških slabosti nikada nije ni pomislila da se izduži na njegovom kauču iako je oboje vezivala strast neprestanog ispitivanja sopstvenog Ja.

Sreda , 24. maj

Ovo „pismo koje počinjem da pišem samoj sebi“ trajaće srećom samo nedelju dana. Da li ću uspeti da zadržim vreme ili otkrijem nešto novo o onom što se zbiva u mojoj glavi i u svetu. Šta je uopšte svet danas? Donald Tramp, Vladimir Putin, G7 na Siciliji iako tamo ruskog predsednika nema, iako se američkom predsedniku sviđa kako on u svojoj zemlji kontroliše stvari. To je i novi kineski put svile prema Evropi, terorizam u Mančesteru, katastrofalne poplave u Šri Lanki, ubijeni kopti u Egiptu, Korejske provokacije….

Četvrtak, 25. maj

Iz Kuće cveća ukradene su stranice Titove knjige žalosti, na nekadašnji Dan mladosti. Prisećam se sletova, praznične atmosfere, slavljenja mladosti i „budućnosti“. Kasnije sam shvatila da je to bila ogromna laž i da se ta „budućnost“ već tada negde izjalovila.

Otvoren je sedamdeseti Kanski festival, sve vrvi od glumaca, kritičara, reditelja, producenata. Almodovar, Izabel Iper, Katrin Danev, Roman Polanski, Klaudija Kardinale na fotografiji sa novim francuskim ministrom za kulturu. Na crvenom tepihu Engleskog šetališta veoma je svečano, ali kako zaboraviti krvavu dramu, nedavno, na tom istom mestu.

NJujork tajms je objavio foto-karikaturu – pola Bela kuća, pola Kremlj. Svetskim medijima novi američki predsednik je dobrodošao, on je senzacija kao i njegovo putovanje po Bliskom istoku na kome uspeva da zaključi najveći posao od svih američkih predsednika. U Vatikanu će susresti papu, u Briselu će promeniti finansijski pristup Natou.

Petak, 26. maj

U Rimu se očekuje sveta noć uz muziku i molitve. U povorci po svetim, istorijskim mestima okupiće se mladi koji nose radost i nadu. Organizatori kažu da će u toj ludoj noći po crkvama i katedralama druženje „s Bogom biti zabavno“.

Subota, 27. maj

Završava se skup najbogatijih zemalja Zapada u Taormini, na Siciliji, upravo ispred Afrike iz koje neprestano pristižu imigranti. Za to moderno, blindirano pozorište kulise su stare: antički amfiteatar, Mediteran i vulkan Etna. Tramp koji ima drugačije mišljenje gotovo o svemu na sastanak kasni 10 minuta. U obraćanju sa sagovornicima direktan je i izbegava protokole, a pošto je Evropa za njega Nemačka, zanima ga jedino razgovor sa Angelom Merkel i to o prodaji nemačkih automobila njegovoj najmoćnijoj zemlji na svetu. Ona ga, međutim, podseća da je ta zemlja potpisnica Pariskog sporazuma o globalnom zagrevanju. Na kraju će „slobodan svet“ doneti zajedničku deklaraciju u kojoj će se pominjati i solidarnost i jedinstvo.

Umro je Zbignjev Bžežinski, veoma uticajan savetnik za američku nacionalnu bezbednost, protivnik komunizma koji je podržavao rat u Vijetnamu i bombardovanje Srbije. Umro je i Rodžer Mur, Svetac i DŽejms Bond, sinonim za šarm i duhovitost. Šta se dogodi u duhu jednog vremena kada nestanu oni koji su stvarali događaje, i one prijatne i one zloslutne?

Nedelja, 28. maj

Iz globalnog sela bežim u Belegiš, koji nazivaju vazdušnom banjom. Zelenilo, povetarac, mirisi, mir i tišina koje tu i tamo prekine lavež pasa ili kokodakanje kokoški, vino, roštilj, mladi luk. Bezvremenost ne u rečima dnevnika već u trešnjama, mladim orasima, travi, Dunavu…

Ponedeljak, 29. maj

Povratak u stvarnost, u vreme koje leti, u spiralu vrtoglavih promena. U Mančesteru terorista Salman Abedi čitavih godinu dana imao je fabriku eksploziva. u Francuskoj Putin će u Versaju otvoriti izložbu povodom tristogodišnjice francusko-ruskih diplomatskih odnosa koje je zasnovao Petar Veliki. Sačekuje ga Emanuel Makron, koga neki zovu „lakej hijerarhije“ a drugi „budućnost Francuske“. Sankcije nisu na dnevnom redu.

Završen je Kanski festival: kao iznenađenje Zlatna palma dodeljena je švedskom reditelju Rubenu Osmundu za film „Kvadrat“. Da li su žiriji za umetničke nagrade na Zapadu manje potkupljivi od naših?

Utorak, 30. maj

Lepa vest, otvoreno pozorište Lektira u beogradskom Božidarcu: Šekspir, Nušić, Kočić, Gete – novo čitanje školske lektire. Sve je tu krajnje profesionalno – scena, glumci i reditelji, ali glavno je ono što nastupa posle: đačke analize, rasprave, dileme, pitanja. Zvuči demokratski i razvija maštu.

Angela Merkel je najavila kraj jedne epohe: Evropa mora da uzme sudbinu u svoje ruke, ne može više u potpunosti da se uzda ni u Ameriku, ni u Britaniju.

Agrokor ili rusko-balkanska veza, da li je pukla ili samo napukla?

Sreda, 31. maj

Imamo starog, novog predsednika države. Stavljam tačku na dnevnik. Nameće mi se još jedno pitanje: da li o sebi i o svetu znam nešto više, ali, evo, promene su već u toku. Astrofizičari kažu da su one utkane u svemir.

Autorka je književnica i prevoditeljka iz Beograda