Pitanja o vojnom roku na koja načelnik Generalštaba Milan Mojsilović nije odgovorio

On je govorio o tome zbog čega se uvodi vojni rok, navodeći da se to radi kako bi se popunio rezervni sastav koji je sve manji i stariji.

Mojsilović je istakao i da se vojni rok ponovo uvodi, jer je Srbija zvanično vojno neutralna i da je procenjeno da je bolje da se zbog toga pređe na sistem „totalne odbrane“ koji podrazumeva masovan rezervni sastav.

Međutim, stekao se utisak da Mojsilović nije imao odgovore na pojedina pitanja kao što je status zaposlenih koji će biti na služenju vojnog roka, naročito onih kojima je posao vezan za internet ili onih koji su preduzetnici i kojima je jako problematično da svoj privatni biznis ostave na 75 dana.

Mojsilović je na ta pitanja uglavnom odgovarao da će se za takve slučajeve pronaći neko rešenje, mada nije mogao da bude konkretan.

Načelnik Generalštaba je, takođe, izjavio da je plan da oni koji odsluže vojni rok u narednih pet godina prođu dodatnu obuku od 90 dana koja će, kroz pozivanje na vojne vežbe, biti realizovana u narednih pet godina nakon odsluženja vojnog roka.

Aleksandar Radić: Manje priče – više jasnih poteza

Vojni analitičar Aleksandar Radić za Danas kaže da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije morali odavno, tokom pripreme javnog mnjenja za obnovu služenja vojnog roka, da pokažu gde će regruti doći.

„Nisu to učinili, jer naravno ništa još nisu uradili osim priče za televiziju“, kaže Radić.

On navodi da je jedino tačno da se mora rešiti problem podmlađivanja rezerve, jer bez nje nema Vojske Srbije u ratu.

„Međutim, general Mojsilović je prećutao zašto sistem nije realizovao profesionalizaciju, zašto nije zaživela aktivna rezerva i zašto je nedovoljan interes za dobrovoljnu obuku. To nije rešenje svih problema, ali prvo su morali da se iskoriste resursi predviđeni propisima“, navodi Radić.

On je napomenuo da je sam načelnik Generalštaba bio deo tima koji je bio zadužen upravo za ovakve stvari, kao što je popunjenost vojske i rezervnog sastava.

„General Mojsilović je bio deo tima koji je to vodio. Kao načelnik Generalštaba zaslužio je negativnu ocenu za problem sa popunom za koji su jedino smislili da ga prikriju stavljanjem oznake tajnosti na podatke o brojnom stanju“, ukazuje Radić.

Šabić: Svođenje prigovora savesti samo na nenošenje oružja slobodna improvizacija

Milan Mojsilović se gostujući na RTS-u dotakao i prigovora savesti, gde je objasnio da je to ustavna kategorija koju Vojska mora da prihvati.

Ono što je novo, a što smo mogli sinoć da čujemo, je da će oni koji se budu pozivali na prigovor savesti takođe služiti vojni rok u kasarnama, ali bez oružja, kao i da će njihov vojni rok trajati duplo duže.

Ranije su oni koji su se pozivali na prigovor savesti vojni rok služili u civilstvu, uglavnom u javnim ustanovama.

„Onaj ko neće da nosi oružje biće vatrogasac u kasarni“, naveo je Mojsilović kao jedan od primera.

Advokat Rodoljub Šabić je za Danas prokomentrisao tumačenje prigovora savesti generala Mojsilovića kao ličnu, bez pravnog oslonca i suštinskog razumevanja ovog ustavnog prava svakog građanina.

„Rekao bih da je olako svođenje prigovora savesti na nenošenje oružja, odnosno svođenje civilnog služenja vojske na služenje u kasarni, samo dvostruko duže i bez oružja, lična i krajnje slobodna improvizacija, bez realnog oslonca. Postoji Zakon o civilnoj službi koji sasvim drugačije, ozbiljnije tretira prigovor savesti i koji podrazumeva da se civilno služenje ne odvija u kasarnama, već na sasvim drugi način, u javnom interesu, izvršavanjem poslova u organizacijama i ustanovama sa kojima vojska ima ugovore“, navodi Šabić.

On dodaje da je nagoveštavanje potpuno drugačijeg koncepta pravno problematično i nije ni malo odgovorno.

„Nažalost i to pitanje kao generalno cela tema vračanja obaveznog vojnog roka, tretira se od strane predstavnika vlasti i određenih medija više kao zgodna za propagandu, a ne na ozbiljan, odgovoran način. Iako je vraćanje obaveznog vojnog roka gotovo pompezno, na sav glas, iz usta najviših funkcionera najavljeno, za sada nema ni normativnih ni faktičkih pretpostavki za to“, kaže naš sagovornik.

Šabić napominje da je još uvek na snazi odluka Narodne skupštine kojom je “zamrznuto” obavezno služenje vohnog roka i da su još nepromenjeni relevantni zakoni – o vojsci i vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.

„Dakle, tek predstoji normativna aktivnost koja neće biti jednostavna, a onda i mnogo složenija aktivnost na obezbeđenju faktičkih – materijalnih, logističkih organizacionih i drugih pretpostavki. Eksperti za tu materiju već sa velikom skepsom gledaju na to i ocenjuju da Vlada potcenjuje probleme koje vraćanje obaveznog roka podrazumeva“, ukazuje Rodoljub Šabić.

Advokat kaže da smo za sada čuli samo jednu vrlo skromnu zvaničnu informaciju – da je Vlada donela neki zaključak prema kome će biti formirana radna grupa “za razmatranje aktivnosti i mera za obavezno služenje vojnog roka” a da li je grupa i formirana nije jasno.

„Šta god značilo, to objektivno ne ostavlja utisak da je ostvarenje proklamovanog cilja blizu, naprotiv. I nažalost ostavlja otvorenim mnoštvo pitanja“, zaključuje Šabić.

Redovno služenje vojnog roka suspendovano je 2011. godine, ali nije ukinuto, što proceduru reaktivacije čini jednostavnijom.

Informaciju da će vojni rok biti ponovo uveden prvi je izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Da će vojni rok trajati 75 dana, takođe je rekao Vučić, ali je nepoznato da li je to njegova ideja ili je tu odluku donelo neko telo.