Pivljanin: U tabloidima davno pređene crvene linije, „sve je pretvoreno u lešinarenje“

On je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni objasnio da je novinarstvo postalo neka vrsta „oglasne table za promociju različitih interesa, političkih, ekonomskih i mafijaških“ .

Pivljanin je istakao da ipak postoje „medijska ostrva koja poštuju pravila, ali ti mediji i novinari liče na neku vrstu amazonskog plemena koje je došlo kroz neki vremeplov, našlo se u zverinjaku i pokušava da se snađe i radi onako kako to principi profesije zahtevaju“.

Prema njegovom viđenju, medije koji poštuju profesionalne principe su nadvladali medijski špekulanti i medijski manipulanti koje ne obavezuje ono što novinarstvo čini novinarstvom.

Upitan da li medijima nedostaju prave političke debate, Pivljanin je odgovorio da je to kategorija koja podrazumeva odgovarajuće sagovornike, pravila, poštovanje i toleranciju, ali da toga nema.

„Sve se pretvorilo u neku vrstu svađaonice, linča i logoreje. Cilj tih takozvanih debata jeste da se zagluši protivnik, zbuni javnost, ne da se pošalje jasna poruka, već da se ona zatamni i skloni, tako da je medijska debata izgubila svoju svrhu“, ocenio je Pivljanin.

Kako je naveo, polarizacija medija nije napravljena po principima zdrave različitosti i zdravog pristupa određenim problemima i iznošenja različitih stavova na profesionalan način, već je polarizacija napravljena da zbuni, dezorijentiše i napravi manipulaciju.

U međuvremenu je neko „produžio noge lažima i one trče brže od istine“, rekao je Pivljanin i ocenio da publika zbog toga trenutno više sumnja u istinu nego u laž.

Na pitanje da li i kako mediji odolevaju pritiscima centara moći, Pivljanin je uzvratio da mediji ne odolevaju tim pritiscima, nego da se „poturaju i formiraju tako da bi služili centrima moći“

„Što se tiče slobode govora, ako se ova larma kojoj prisustvujemo i opšta kokofonija, galama, buka i bes može nazvati slobodom govora, nikad je nije bilo više“, obrazložio je Pivljanin.

Njemu se čini je da u ovom trenutku ćutanje najoptimalniji izraz slobode govora.

Govoreći o tabloidnom i senzacionalističkom pristupu tragedijama, Pivljanin je objasnio da se odavno izgubio prag tolerancije šta se me, a šta ne sme.

Kako je predočio, davno su pređene crvene linije i „sve je pretvoreno u lešinarenje“.

On je ocenio da je u slučaju dvogodišnje Danke Ilić „na najgori mogući način rabljena tragedija jedne porodice“.

„Bespredmetno je komentarisati, možemo samo da zgražavamo nad tako nečim“, zaključio je Pivljanin.