Južna Koreja izrekla je juče i formalne optužbe da je sevrenokorejski torpedo krajem marta potopio jedan od njenih ratnih brodova, kada je stradalo 46 mornara, doveo je do nove diplomatske oluje između dva suseda. Sve su prilike da će ceo spor biti iznet pred Savet bezbednosti UN gde će, uz podršku SAD i drugih nacija, biti izrečene kaznene mere protiv Severa.

 S druge strane, osiromašeni sused Južne Koreje besno je reagovao na optužbe i zapretio da je spremna da započne rat ukoliko Seul i njegovi saveznici izglasaju sankcije.

Severna Koreja tvrdi da konzervativna vlada u Seulu koristi incident za političke dobitke te da dodatno potkopava veze između dve Koreje, koje još nisu formalno potpisale primirje od rata 1950-53. „Naša vojska i ljudi odmah će reagovati na svaku kaznenu meru i osvetiće se svakom vidu sankcionisanja, oštrim merama uključujući i rat“.

Paik Džin Hjun, severnokorejski stručnjak na Nacionalnom univerzitetu u Seulu smatra da su tenzije između Severa i Juga neizbežne. „Severna Koreja pretila j i ranije ratom. To čine i ovoga puta jer situacija postaje alarmantna za njih. Pokušaće da blokiraju sankcije po svaku cenu“.

Tim istražitelja koji osim stručnjaka iz Južne Koreje, uključuje i istražitelje iz SAD, Australije, Britanije i Švedske, zaključio je da je severnokorejska podmornica ispalila torpedo koji je potopio južnokorejski brod težak 1.200 tona u vodama blizu grada Konana i sporne granice sa Severom. SAD su već najavile da će stati na strani Seula „oštro i nedvosmisleno“ u Savetu bezbednosti. Južna Koreja je tražila da se sprovede međunarodna istraga kako bi otežala Severnoj Koreji da odbaci optužbe kao politički motivisane.

Veliko pitanje jeste, navodi stručna javnost, da li će Kina, severnokorejski sused i članica Saveta bezbednosti UN sa pravom veta, stati uz zemlje koje osuđuju ponašanje Pjongjanga. Kina jeste podržala sankcije prošle godine kada je Severna Koreja testirala nuklearni uređaj, ali je sada rekcija Pekinga krajnje obazriva.

Eskalacija tenzija na korejskom poluostrvu komplikuje dolazak u Kinu nekih 200 članova američke delegacije prevođene državnom sekretarkom Hilari Klinton i ministra finansija Timotija Gajtnrea na takozvani Strateški i ekonomski dijalog. Južnokorejski navodi u kojima se Severna Koreja optužuje za najgoru vojnu provokaciju na korejskom poluostrvu od kraja korejskog rata, unosi zapaljivi element u predstojeće razgovore u Pekingu. Između ostalog, podstiče pitanja koliko će jako SAD vršiti pritisak na Peking da podrži sankcije protiv Pjongjanga u Savetu bezbednosti UN.

„Kina je oduvek izbegavala da napravi jasan izbor između Severa i Juga, što incident kao ovaj prosto ne dozvoljava“, kaže Viktor Ča, bivši zvaničnik Bušove administracije, odgovoran za severnokorejsku politiku, inače sada profesor na Džordžtaun univerzitetu. „Oni sada moraju da se opredele na čijoj su strani“.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Ma Zaoksu apelovao je na obe strane na podeljenom korejskom poluostrvu da pokažu uzdržanost te najavio da će Peking uskoro izneti sopstvenu ocenu nalaza istrage.

Čarls Frimen, kineski stručnjak u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu smatra da će biti veoma teško za Kinu da se opredeli. „Isto tako ni Južnokorejci nisu naročito zadovoljni ponašanjem Kine“. Seul je ionako ljut na Peking, koji je pri tom glavni trgovinski partner zemlje, jer je ugostio severnokorejskog lidera Kim Džong Ila, koji retko kad putuje u inostranstvo, još pre nego što su objavljeni nalazi istrage. Za SAD, kalkulacije su takođe komplikovane. Obamina administracija samo što je stekla podršku Kine za četvrtu rundu sankcija protiv Irana zbog nuklearnog programa. To je, prema nekim analitičarima, trenutno glavni strateški prioritet Obamine administracije.

Napadi za koje je okrivljena Severna Koreja:

* 1967: Severna Koreja otvorila vatruna južnokorejski brod u patrolnim vodama blizu pomorske granice. Stradalo 39, a ranjeno 40 mornara;

* 1968: Trideset severnokorejskih komandosa opkolilo predsedničku Plavu kuću i pokušalo atentat na južnokorejskog predsednika Park Čung Hea. Ubijeno sedam Severnokorejaca;

* 1974: Severnokorejski agent pokušao da ubije predsednika Parka tokom govora. Ubijena prva dama Južne Koreje;

* 1983: Južnokorejski predsednik Čun Do Hvan jedva izbegao bombaški napad u Mjanmaru kada je ubijena 21 osoba, među kojima sedam vladinih ministara;

* 1987: Napadnut južnokorejski avion kada je ubijeno 115 putnika i članova posade. Dvojica severnokorejskih špijuna odgovorni za napad;

* 1991: Sever i Jug potpisali pakt o neagresiji;

* 2002: Potopljen južnokorejski brod. Stradalo šest Južnokorejskih mornara tokom operacije spasavanja;

* 2009: Razmena vatre između dve strane u Žutom moru blizu pomorske granice.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari