„Plaća tabloide“: Kako RTS troši novac građana?

Samo za poslednjih 20 meseci RTS je za oglašavanje dao skoro milion evra. Uglavnom su se na spisku oglašivača našli tabloidi bliski vlasti.

Članica komisije za žalbe Saveta za štampu i teoretičarka medija Ana Martinoli navela je da je RTS novac za oglašavanje dodelio ne na osnovu javnih nabavki, nego direktinim dogovorom.

„To već na samom početku može negde da otvori prostor da pitamo zašto baš ovi izdavači, odnosno zašto baš ovi mediji dobijaju novac javnog servisa. Mislim da ovaj slučaj sa RTS-om u stvari ukazuje na jedan širi problem tržišta, a to je da nama kriterijuma, a tamo gde čak i postoje često nisu do kraja ispoštovani“, objašnjava, prenosi N1.

Otvara se pitanje, navodi, da se zapitamo, mi građani koji ga finansiramo, čime je RTS u ovome bio vođen.

„Čime je bio vođen da ovako velike sume novca, imajući u vidu na osnovu finansijskog izveštaja RTS-a iz 2023. godine da posluje u minusu, tako veliku sumu novca odvoji baš za one medije koji najčešće krše profesionalne kodekse novinarstva“, naglašava.

Kako ističe, to su mediji koji su zatvoreni za kritičke glasove spram onoga što je u ovom trenutku neka dominantna vladajuća politika, da se vrlo često neke teme koje su od javnog interesa prećutkuju.

„Bilo bi logično da neko ko želi da javni novac uloži u oglašavanje ide u pravcu najgledanijih, najuticajnijih ili možda nekih medija koji su vrednosno značajni za ovo društvo“, smatra.

Netransparentni procesi i uticaj politike

Martinoli navodi da svako javno preduzeće ima određeni budžet koji će uložiti da se reklamira na nekom mediju.

„Kod nas ti procesi nisu do kraja transparentni. Mi ne znamo koji se to javni novac odvaja za oglašavanje recimo u drugim komercijalnim medijima. I ono što je takođe problem, ne znamo koliko je to novca“, navodi.

Podseća i na diskriminaciju u samom procesu, jer kako navodi, podršku skoro po pravilu dobijaju oni mediji koji su negde na liniji vladajuće politike, dok neki drugi mediji koji su malo više kritički nastrojeni po pravilu ostaju negde na margini ili uopšte ne mogu da računaju na taj novac.

„Ono što nam pokazuju brojni izveštaji i način na koji je strukturiran i zakonski uređen javni servis jeste takav da on nikada nije u potpunosti lišen čak i direktnog uticaja politike“, objašnjava.