Plaćanje po kvalitetu rada je moguće, ali neće biti skoro 1

Foto: FoNet_Antonio_Ahel

Odnos broja bodova koji se računaju za upis u srednje škole ove školske godine biće promenjen, pa će učenici po osnovu uspeha iz osnovne škole moći da osvoje maksimalno 60 poena, a na završnom ispitu 40.

Samim tim, biće drugačija i raspodela broja poena po testovima – srpski i matematika nosiće po 13 bodova, a kombinovani test 14. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavljuje i strožu kontrolu na završnom ispitu, a pored snimanja ispita kamerama iz ptičje perspektive, novina je što na testiranju neće dežurati nastavnici iz drugih škola već svako u svojoj. Jedino će supervizori biti iz drugih obrazovnih ustanova.

– Očigledno je da sadašnji način realizacije završnog ispita nije dao rezultate, jer je bilo nepravilnosti, a samim tim što su dežurali nastavnici iz susednih škola, direktori su imali opravdanje da ne poznaju te ljude. Sada će se odgovornost jasno znati. Naš krajnji cilj je da napravimo “tvrdu” malu maturu, po uzoru na veliku. Novac iz evropskih fondova je u startu bio namenjen za veliku maturu, ali sam taj koncept proširio na maturu u celini. Planiramo osnivanje ispitnog centra za Srbiju i sredstva za to postoje. Sa sekretarom Inicijative za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope smo imali već dva sastanka i jedan od predloga je da napravimo uvezanost svih zemalja u regionu kada je u pitanju pregledanje testova.

Vanredna kontrola sprovođenja junske male mature je potvrdila sumnje da je u nekim školama bilo neregularnosti. Šta je ta kontrola pokazala?

– Dobili smo pritužbe građana i nastavnika na ponašanje u nekim školama, ali ja nemam dokaze da li je neki nastavnik pokazivao đacima tačne odgovore mobilnim telefonom. Ali imamo dokaze da su u nekim školama testovi prepravljani, da su odgovori dopisivani drugom hemijskom i drugačijim rukopisom. Najviše je takvih škola u Leskovcu, Vranju i Novom Pazaru, manje je u Nišu, ima nekoliko u okolini tog grada, dve su u Beogradu, jedna u Ćupriji…Od 28 škola u kojima smo uzeli testove, nepravilnosti su nađene u 22 ili 23.

Dakle, da je uzorak bio veći…

– Nepravilnosti bi bilo više. Pošli smo od toga gde je bilo očigledno da ćemo naći dokaze o neregularnostima, jer učenici u pojedinim okruzima godinama unazad beleže značajno bolje rezultate od proseka Republike i ranije kontrole sprovođenja završnog ispita su potvrdile da je bilo muvanja. Mi smo testove oduzeli bukvalno na prepad, da se ne bi desilo da ih zamene i da sabotiraju.

Zašto nećete da javno kažete o kojim školama i ljudima je reč?

– Školskim odborima ću uputiti preporuku da razreše direktore škola tamo gde postoje čvrsti dokazi o nepravilnostima. Već su promenjeni načelnici školskih uprava u Kraljevu i Leskovcu, promenićemo i u Beogradu, jer sam najmanje zadovoljan kako radi ta školska uprava. Za načenika će biti postavljen dosadašnji direktor škole “Filip Filipović”. Veoma loše rade i u Zrenjaninu I tu će biti promena, a analiziramo rad još dve školske uprave. Predložićemo da supervizori za koje je dokazano da su načinili propust više ne budu angažovani u tom poslu, niti će moći da budu birani za savetnike i slično.
Javnost mora da shvati da poenta cele priče nije da vi samo kaznite nekoga već da demaskiramo čitav sistem.

Ko će moći da konkuriše za otpremninu, pored zaposlenih koji su tehnološki višak bez ijednog časa?

– Takvih je u ovom trenutku 459. Problem je što je Zakon osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nekima omogućavao da maniplušu, a to nije mali broj ljudi. Pod tim podrazumevam da neko može četiri godine da prima punu platu, a da ne prihvat posao. Dogovorili smo se sa sindikatima da zaposlenima za čijim je radom prestala potreba bude ponuđen posao u struci, ako ne žele, da im se ponude otpremnine, a ako ni to ne prihvate treće rešenje je da idu na tržište rada. Očekujemo da će se pojaviti novi viškovi, jer se broj dece smanjuje. Očekujemo usvajanje novog zakona tokom septembra, i to će omogućiti da 900 zaposlenih koji imaju više od 65 godina odu u penziju. Postoji još jedna kategorija, a to su zaposleni u zavodima, CPN-u, javnim preduzećima koja su pod ingerencijom Ministastva prosvete. Tu takođe ima viškova koji mogu da se prijave za otpremnine. One će maksimalno iznositi 8.000 evra, a neće moći da konkurišu samo ljudi kojima je ostalo dve godine do penzije. Kada je reč o upisu u srednje škole, ove godine nismo odobrili neke ekonomske smerove, jer imamo suficit na tržištu rada i tu će se stvoriti viškovi. To ipak neće biti preveliki broj, ali moramo da razmišljamo o prekvalifikacijama. Sem toga, ne možemo više da držimo odeljenja sa profilima koje deca neće da upisuju da bi neki nastavnici zadržali posao, moramo da gledamo šta su potrebe lokalne sredine.

Ko će raditi prekvalifikacije?

– Naši fakulteti. Imaćemo sastanke sa matematičkim i učiteljskim fakultetima kako bismo sagledali stanje sa nastavnicima informatike. Imamo kadar eventualno za dve godine i sada se oslanjamo na one koji su završili matematiku i informatiku, a drugi deo su nastavnici tehničkog koje moramo da obučimo.

Da li nastavnici ekonomije mogu prekvalifikacijom da budu obučeni da predaju ionformatiku?

– Naravno da mogu do nekog nivoa, videćemo do kog. Putujući po Srbiji pitam u školama koji kadrovi im nedostaju i onda, recimo, čujem u jednoj školi da informatiku predaje žena koja je završila privatno menadžment i na fakultetu je slušala dve godine matematiku. Svakako da je bolje da to rade ljudi koji su tokom studija imali više matematike. Kada su u pitanju učitelji, oni u mnogim zemljama predaju u petom i šestom razredu, ne vidim razloga da tako ne bude i ovde. Učiteljski fakultet je aplicirao sa IT smerom.

Univerzitet je bio protiv toga.

– Mi ćemo o tome pregovarati. Država je osnivač i oni ne mogu do te mere da se rigidno ponašaju. Matematički fakulteti su ukazali na problem, jer je samo 36 upisanih na smer za nastavnika matematike u Beogradu, a 25 u Novom Sadu. To je ispod svih kriterijumima. Pretpostavka je da će preko 90 odsto njih otići u privredu, jer su razlike u programu jako male, a dok se plate u prosveti ne povećaju, ljudi će tražiti bolje rešenje. Sve ovo govori da imamo ozbiljne potrebe za prekvalifikacijom, gde to može i ima smisla.

Da li su tačne procene sindikata da će Stručno uputstvo o formiranju odeljenja zatvoriti 800 odeljenja u Srbiji? Takvo uputstvo Vas je prošle godine sačekalo kada ste postali ministar i od njega ste odustali, a sada ste ga potpisali.

– Procene sindikata nisu tačne. Kada bismo išli “tvrdo” da se to uputstvo striktno poštuje bilo bi mnogo više ugašenih odeljenja, ali ja kao ministar ima pravo na izuzetke kada su u pitanju seoske škole, zatim škole u planinskim područjima, graničnim mestima…

Da li je pedagoški opravdano da se, recimo, u osmom razredu zbog jednog ili dva učenika ruše sva odeljenja?

– Prošle godine to nisam hteo da radim, jer sam tek došao na čelo Ministarstva prosvete i nisam poznavao sistem. Sad u dlaku znam ko, šta radi i kako se manipuliše. Napraviću tim ljudi koji će pratiti Cenus. Prema podacima za školsku 2016/17. godinu imamo prosek od 19,2 đaka po osnovnim školama. Kod mene je dolazilo 20 predsednika opština sa nekom navodnom vezom da traže izuzeće. Iz jedne škole u Trsteniku su tražili da naprave četiri odeljenja sa 80 đaka i jasno sam rekao da to ne može. Ovde je problem što niko nema prevelike apetite, nego ima puno jedinki, a svaka jedinka puno malih muvanja. To malo muvanja na kamari je mnogo. Niko nije lud da rasformira ceo razred zbog jednog ili dva deteta. Ali imate neviđene manipulacije. Direktori su jedni drugima “pozajmljivali “decu, slali prevodnice, a da roditelji o tome ništa nisu znali. Znači ja vama “pošaljem” dvoje, troje dece koja su se navodno preselila, vi dobijete više odeljenja i više radnika, a na drugoj strani se broj učenika nije smanjio. Ja znam sve te trikove. Naravno da dobijam i realne zahteve i tome ću izaći u susret. Danima pričam sindikatima da će biti više tehnoloških viškova jer je bilo mnogo manipulacija. Ali ponavljam, da smo terali mak na konac bilo bi ih i više. Moj cilj nije da ugasim odeljenja već da sistem stane na zdrave noge, a da se od ušteda popravi materijalni položaj zaposlenih.

Ideja koju ste izneli i Vi i premijerka Ana Brnabić da će prosvetni radnici biti plaćeni po kvalitetu rada deluje nerealno.

– To neće biti skoro, ali nije nemoguće. Ja sam to već radio.

Ali u privatnoj školi…

– Ne samo u privatnoj već i dok sam bio direktor državne škole “Nikola Tesla” devedesetih godina. Napravili smo interni sistem gde je svako mogao sam sebe da vrednuje, a eksterno vrednovanje smo radili ja kao direktor, pedagog, psiholog i tim koji je izabralo nastavničko veće. Mi smo po svim parametrima bili uspešna škola, a od sopstvenih prihoda trećina novca je išla na opšti standard i to svima jednako, od direktora do tetkice, trećinu smo trošili za održavanje zgrade, kupovinu opreme, a trećina para je išla na projekte. Devedesetih smo pravili toliko dobre projekte koje ja danas nigde nisam video. Uz sve to, mene je u ono vreme bio glas da sam previše menadžer. Dakle, kvalitet može da se izmeri, samo time niko neće da se bavi. Eksterno vrednovanje je veoma važno, ako škola ima četvorku, to će značiti i veće plate za zaposlene. A ocena prevashodno zavisi od direktora škole. Znači, ako ćemo demokratski da biramo direktora, onda zaposleni dobro moraju da razmisle koga će da podrže.

Zaposlene često niko i ne pita, gro direktora dolaze na ta mesta zahvaljujući stranačkoj pripadnosti.

– Ja pravim sistem koji nikad nije postojao, da kandidat za direktora škole mora da ima kompetencije predviđene zakonom. Ako je kolektiv uvažio te kompetencije, školski odbor ne može da ih preglasa, jer više on neće birati direktora. Ako pošalju dobrog kandidata ja ću sigurno dati saglasnost, ali ako pošalju nekoga sa jednicom ili dvojkom sa eksterne evaluacije, taj neće biti postavljen. Dakle interes i direktora i njegovog kolektiva će biti da rade što bolje.

Najavili ste da će od naredne školske godine biti promena u gimnazijama.

– Svi smerovi će u prvoj godini imati jedinstven program, a učenici će već u prvom razredu birati jedan od izbornih paketa: biznis i ekonomija, pravo i globalne politike, ekologija, sport i zdravlje i umetnost. Ovi izborni paketi u prva dva razreda neće biti obavezni, ali hoće u trećem i četvrtom i ocenjivaće se. To neće biti jedan čas već nekoliko u toku nedelje, ali morate da razumete da su to konceptualni modeli i da ih ne treba vezivati za klasičan čas u rasporedu. U celini gledano, fond časova će biti povećan. U Evropi gimnazijalci imaju do 35 časova nedeljno, kod nas je sada 31, a biće povećan na 33. Postojeći predmeti će zadržati sadašnji fond časova, ali će program biti redefinisani. Po istom modeli po kojem smo u peti razred uveli zdravstveno vaspitanje u fizičko, tako će se raditi i u gimnaziji. Sve promene pripremamo u saradnji sa ljudima iz gimnazija i uvažili smo njihove zahteve da te promene ne budu radikalne. Cilj je da se poveća broj gimnazijalaca u Srbiji, u skladu sa Strategijom obrazovanja.

Velika matura
Da li ostajete pri konceptu velike mature i kada će biti usvojen program?
– Da, koncept kakav je predviđen ostaje, a što se tiče programa čekamo formiranje Nacionalnog prosvetnog saveta da se o njemu izjasni. Imam obećanja da će to biti završeno tokom septembra.

Nisam političar
Javnost je negativno reagovala nakon što je objavljen snimak Vaše polemike sa građankom koja pita kada će udžbenici biti besplatni, a Vi joj poručujete da niste pionir da biste odgovarali na njena pitanja.
– Ja sam u svakoj situaciji pre svega građanin, nisam političar i svakom ko je nevaspitan u određenoj situaciji ću to reći. To sam rekao i jednom svešteniku tokom javne rasprave o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Kamera nije snimila da je ta građanka pet puta prekidala pitanja novinara, a kada sam pokušao da joj odgovorim, prekidala je i mene i na kraju me je opsovala. Ali toga na snimku nije bilo. Ponavljam, nisam političar i ne trudim se da budem simpatičan, ponašam se korektno i spontano.