Plačkaši iskoristili rupe u softveru Sberbanke, ukradeno 2,7 miliona maraka

Osim toga, oni su, prema izjavama  pet izvora Žurnala, bili zaduženi samo da fizički pokupe novac sa bankomata kojim je za sada nepoznata osoba upravljala s nepoznatog mesta. Za sada je utvrđeno da su postojale rupe u softveru koji je koristila Sberbanka, a čiji je tvorac kompanija Asseco SEE u čijim je rukovodećim strukturama Igor Brnabić, brat premijerke Srbije Ane Brnabić.

Odgovarajući na pitanje da li su za „pljačku“ 2,7 miliona maraka iz bankomata Sberbanke bile potrebne duge pripreme, stalni sudski veštak informacijsko-komunikacijske oblasti Vahidin Đaltur je za Slobodnu Evropu kazao da je za takvu akciju bilo potrebno mnogo vremena.

„Prvo se mora znati koja je vrsta softvera na bankomatu, odnosno koja je verzija i koji se protokoli koriste. To znači da treba prikupiti mnogo informacija koje u biti banka čuva kao tajne“, kazao je Đaltur.

Bankomate je opsluživala firma Payten. Vlasnik sarajevskog ogranka kompanije Payten je poljska kompanija “Payten spolka z organiczona odpowiedzialnoscia spolka komandytowa” koja je registrovana u martu 2019. godine. Payten je deo grupacije „Asseco Suoth Eastern Europe Group“.

„Od januara 2016. godine Asseco SEE u Srbiji ima novog člana Uprave, iskusnog IT stručnjaka Igora Brnabića, koji je ujedno postao direktor poslovne jedinice za infrastrukturne usluge i prilagođene aplikacije u kompaniji“, piše na službenoj stranici Asseco SEE.

Podsećamo, trojica Ukrajinaca su na teritoriju BiH 31. januara ove godine ušli iz Srbije, preko Graničnog prelaza Šepak kod Zvornika. Aleksandar Zajcevn i Dmitro Bojko uhapšeni su 2. februara u Bihaću, dok je Jaroslav Titerenko uspeo pobeći.

Prema izvodima iz Grančine policije BiH, Zajcev i Bojko su na teritoriji BIH boravili i u decembru prošle godine, i opet su na teritoriju BiH ušli iz Srbije u koju su se vratili 10. decembra oko 22 sata preko Graničnog prelaza Ljubovija. Boraveći svega 53 sata na teritoriji BiH, Ukrajinci su uspjeli sa bankomata Sberbanke instaliranih u Federaciji BiH uspjeli podići 2,7 miliona maraka.

Kod njih je, međutim, pronađeno svega 100 hiljada maraka. No, ono što je posebno interesantno, Ukrajinci nijedan bankomat nisu ispraznili do kraja. Prema zvaničnom saopštenju Sberbanke dostavljenoj policiji, u njihovom bankomatu Orašju bilo je oko 150 hiljada maraka. Prilikom uviđaja nakon pljačke, pripadnici MUP-a Posavskog kantona u istom su bankomatu pronašli 19 hiljada maraka.

Skoro identična situacija je i u Zenici. Sberbanka je obavestila MUP Ze-Do da je s njihovog bankomata instaliranog na BH Pošti u Zenici otuđeno 50 hiljada maraka. Kada je policija obavila uviđaj, u bankomatu je pronađeno oko 15 hiljada maraka koje Ukrajinci nisu odneli. Oko 143 hiljade maraka, prijavila je Sberbanka, nestalo je sa njihovog bankomata na benzinskoj pumpi Hifa u Kaknu. Tokom uviđaja policija je u istom bankomatu pronašla – 17 hiljada maraka. Iz bankomata instaliranog u mjestu Kraševo kod Tešnja Ukrajinci su, prema prijavi Sberbanke, otuđili 174 hiljade maraka.

Međutim, prilikom uviđaja pripadnici MUP-a Ze-Do pronašli su u tom bankomatu 15 hiljada maraka. Identično je situacija bila i na devet bankomata u Kantonu Sarajevo. Lopovi, uglavnom, nisu podigli sav novac sa bankomata koje su pljačkali.

„To znači da im softver koji su koristili im je pokazivao koliko novca ima u bankomatu, te na koji minimalni iznos se aktivira iznos da je bankomat prazan“, kazao je izvor Žurnala uključen u istragu.

Sberbanka nema serijske brojeve novčanica koje je ubacila u bankomat. To znači da je novac izvučen iz bankomata – faktički legalan i ne postoji nikakav trag da je on povezan sa Sberbankom.