Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJICZašto se planiraju megalomanski stambeni objekti u gradu koji već ima na desetine hiljada stanova viška jedno je od glavnih pitanja ali i zamerki na Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2030. godine.
Još je Studija stanovanja iz 2009. godina koju je radilo Javno preduzeće „Urbanizam“ navela da u Novom Sadu postoji višak od čak 24.000 stanova.
Na osnovu podataka Javno komunalnog preduzeća „Informatika“ gradski urbanisti su tada preračunali da je u Novom Sadu bilo oko 280.000 stanovnika i skoro 122.000 stanova i kuća. Tako ispadne da u jednoj stambenoj jedinici u Novom Sadu živi tek 2,43 ljudi.
Poslednji podaci „Informatike“ od pre dve godine govore da je izgrađenih domova još više. Na 320.000 građana sada imamo već skoro 150.000 stanova i kuća, što iznosi tek 2,16 ljudi po jednom prostoru za život.
„Brojevi govore o izuzetnovelikom višku stanova u odnosu na broj domaćinstava na teritoriji grada Novog Sada, koji je nastao u poslednjih desetak godina. U poslednjih samo sedam godina izgrađeno je oko 33.000 stanova, preko milion kvadratnih metara stambenog prostora, dok je u prethodne 32 godine izgrađeno 48.000 stanova“, kaže se u pomenutoj Studiji o stanovanju.
Prosek stanovnika po jednom stanu 1980. godine iznosio je 3,2, već 2002. godine bio je 2,56, a danas smo se kao što vidimo, već približili brojci od skoro dva.
Sa druge strane očekuje se postepeni pad stanovništva, što se navodi i u pomenutoj studiji koja prognozira da će 2059. godine u gradu Novom Sadu biti oko 252.500 ljudi.
Ako se gradnja stanova nastavi ovim tempom, uopšte nije nemoguće da za koju deceniju svaki Novosađanin pojedinačno ima svoj stan, barem u statistici.
“Na osnovu kojih projekcija se planira izgradnja ovih silnih stambenih objekata? Mi smo narod koji umire, starosna struktura je zabrinjavajuća i pretpostavka je da više neće biti velikih demografskih promena, kao što smo imali sa ratovima i prognanim ljudima, što se nadamo, za koga onda gradimo ove stanove“ rekla je Marijana Mutavčieva iz Ekološkog fronta Novi Sad.
Iako se i u samom GUP-u ističe da je Novi Sad univerzitetski centar, nijedne reči u tom planu nema o izgradnji studentskih centara i domova, kojih fali, nastavlja ona.
„U Novom sadu ima 50.000 studenata i tek 2700 kreveta u studenskim domovima. Oko 36 odsto studenata živi u iznajmljenom stanu, 33 odsto je kod roditelja, dok je samo njih 5 odsto u domu. Ako se već hvalimo da smo grad studenata što ne obezbedimo više studentskih domova u priobalju, kao logičan sled, kako bi se omogućilo deci lošijeg imovinskog stanja da se ovde školuju”, izjavila je Mutavčieva.
Iz Društva arhitekata Novog Sad su na javno organizovanom panelu pre usvajanja GUP-a ponovili pitanje, koji je interes za izgradnju tolikog broja stanova, posebno im je sporna gradnja na bivšem brodogradilištu, zbog koje će grad morati da uložiti ozbiljne novce da bi napravio novu obaloutvrdu, kako bi tih 5 hektara zemljišta u vlasništvu privatnog investitora postalo iskoristivo za gradnju. Naravno stanova.
Demografi predviđaju da za deset godina u Novom Sadu ovim tempom može biti maksimalno 20.000 ljudi više, a možda čak i 20.000 manje zbog činjenice da se dobar deo ljudi iseljava i da smo sve stariji.
Sa druge strane gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je optimističniji, on projektuje da će gradsko jezgro koje je obuhvaćeno GUP-om, do 2030. godine imati 100.000 stanovnika više.
„Predviđamo strožije kriterijume za izgradnju objekata, sa manjim stepenom zauzeća površine, predviđamo minimalni nivo drveća i zelenih površina koje investitori moraju da imaju prilikom izgradnje. Ovo je dobar plan za dalji razvoj našeg grada“ izjavio je gradonačelnik.
Na usvajanju GUP-a za skupštinskom govornicom, direktor „Urbanizma“ Dušan Miladinović rekao je da je površina građevinskog područja povećana sa 10.910 hektara na 11.456 hektara.
Kako je nastavio, GUP će se dalje razrađivati kroz planove detaljne i generalne regulacije, te on predstavlja liniju kojom bi grad trebalo da se kreće kada je u pitanju urbanistički razvoj.
„Savremeni grad ne podnosi trajna i isključiva rešenja već prilagodljiva, uključiva i promenljiva, zasnovana na održivom razvoju. Ovakvim rešenjima Novi Sad se suočava sa izazovima budućnosti. Daje se nedvosmislena vizija i principi od kojih se ne sme odstupiti u daljem razvoju, ali sa fleksibilnim elementima za dalju razradu“ kazao je on.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
