Muzika za uši: vicepremijeri i ministri Mlađan Dinkić i Božidar Đelić objavili su krajem prošle sedmice, na Niškom investicionom forumu, da će najnoviji „prioritet Vlade Srbije biti razvoj Niša i juga Srbije“.
Dinkić je precizirao da je cilj Vlade da što pre u Niš dovede „jednu, dve, tri velike evropske kompanije“, odnosno, kako je rekao, giganta automobilske industrije, ili elektronike, ili telekomunikacija, ili mašinogradnje. Đelić je dodao da će u sledeće četiri godine, zbog kapitalnih radova na Koridoru 10, železnici, niškom aerodromu i južnom kraku gasovoda, Niš biti „centar izgradnje infrastrukture u Srbiji“.
Milozvučna ministarska „obećanja“ na konferencijama za novinare su se, međutim, jedva čula. Gužva u holu rektorata Univerziteta u Nišu bila je prevelika, a prostor neakustičan. NIF je ipak održan u ovom zdanju, pored ostalog i zbog toga što grad nema kongresno-poslovni prostor. Nema nijedan veliki i kvalitetan hotel u kojem bi potencijalni investitori prenoćili. Zbog njihovog istovremenog dolaska, uske ulice oko Univerziteta bile su pred saobraćajnim kolapsom. Malo dalje siromašni preprodavci nudili su donji veš i čarape, na čaršafima razvučenim po trotoaru. Članovi Vlade Srbije, lokalni funkcioneri i drugi učesnici NIF-a imaće težak zadatak.
Ministarska obećanja
Potpredsednik vlade Đelić precizirao je na samom NIF-u da će predstojeća izgradnja južnog kraka „ruskog“ gasovoda Nišu doneti status distributivnog centra gasa u Srbiji, kao i mogućnost izgradnje gasne energane (koja bi proizvodila električnu energiju uz korišćenje gasa). Rekao je da bi modernizacija srpske železnice trebalo da obezbedi i izmeštanje železničke pruge iz centra Niša, te da bi niški aerodrom Konstantin Veliki trebalo da postane regionalni, s produženom pistom i novim kargo centrom koji će bitno povećati robni i civilni saobraćaj. Rekao je da francuski Sažem namerava da uloži značajne investicije u Niš, vredne „od nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona evra“, koje bi trebalo da obezbedi „nekoliko stotina do nekoliko hiljada radnih mesta“.
Njegov kolega Dinkić je dodao da je cilj Vlade Srbije da dolazak velikih investitora u Niš „u koncentričnim krugovima“ razvija i čitavu jugoistočnu Srbiju. Prema njegovim rečima, u Vladi je već preporučeno nemačkom Simensu da investira u Niš, odnosno „pogleda delove Elektronske industrije“ ili razmotri mogućnost grinfild investiranja. Ista preporuka učinjena je i italijanskom Indesitu. Vlada će nastojati da i „komponentaše“ koji dolaze u Srbiju zajedno sa Fijatom, a vezani su za elektroniku, „opredeli“ da naprave fabriku u Nišu. Povoljnije preduslove za investiranje trebalo bi da obezbede i autoputevi na Koridoru 10, od Niša do Dimitrovgrada i od Leskovca do Preševa. Finansijska konstrukcija je zatvorena, krediti Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj biće dostupni naredne godine, kada će započeti i radovi.
– Zajedno sa gradskom vladom moramo raditi na tome da Niš dobije status slobodne carinske zone, za koju mora da se obezbedi dovoljan broj izvozno orijentisanih kompanija. Zajedno moramo raditi na pronalaženju slobodnih lokacija za potencijalne investitore, a do kraja godine grad bi trebalo da napravi „mapu“ slobodnog zemljišta, lokacija, hala. Niš mora da ima zemljište koje će investitorima ponuditi maltene besplatno, odnosno oslobođeno od komunalnih poreza i taksi. Država će pomoći izgradnjom infrastrukture i posebnim sistemom podsticaja, posebno ukoliko je reč o elektronici, telekomunikacijama i informacionim tehnologijama. Ovakvi investitori će pored ostalog dobiti pet hiljada evra po zaposlenom radniku – rekao je Dinkić.
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović slaže se s Dinkićevom ocenom da Niš nema dovoljno lokacija za dolazak „najvećih“ investitora, kao što su Fijat i druge automobilske kompanije, kojima je potrebno od 200 do 500 hektara. Ipak, nedostatak „jedinstvene teritorije“ od nekoliko stotina hektara može se rešiti dolaskom ovakvih investitora u okolinu Niša, odnosno u region, smatra on. Za sada, Niš raspolaže sa oko 200 hektara gradskog građevinskog zemljišta, što je „dovoljno za pokretanje talasa investicija“. Moći će da ima i više od 500 hektara kada se završi započeti proces prenosa dela vojne imovine i nekih privatnih poseda na grad, a predstojećim generalnim urbanističkim planom dobrim lokacijama „promeni namena“, u skladu s potrebama potencijalnih investitora s kojima se već razgovara o tome.
Potraga za zemljištem
– Radimo i na tome da se opštine Merošina, Doljevac i Gadžin Han pripoje gradu Nišu. Takva inicijativa pokrenuta je još 2002. godine, građani Doljevca su se na referendumu izjasnili za nju, a Merošina i Gadžin Han doneli su pozitivne odluke o tome na sednici Skupštine opštine. Ovakve odluke nisu realizovane, ali su se sada stekli uslovi za takvo rešenje, koje je dobro i za te opštine i za Niš, koji bi pored ostalog „dobio“ kvalitetno zemljište – kaže za Danas Simonović.
On veruje da su najave investicionog buma „realne“, ali da će i država i grad morati da urade „svoj deo posla“, što brže i efikasnije. U tom slučaju, u naredne četiri godine u Niš će doći nekoliko poznatih kompanija, a kompanija Filip Moris, koja je većinski vlasnik DIN i najveća američka investicija u Srbiji, pomoći će da dođe još neka velika investicija, tvrdi. Već 2013. godine biće deset hiljada nezaposlenih manje nego danas, kaže. Niški aerodrom će dobiti kargo centar i prerasti u regionalnu vazdušnu luku. Izmeštanje pruge iz centra Niša biće započeto, oko 20 hiljada domaćinstva biće priključeno na gas…
Za početak, ovakve najave predstavnika Vlade i grada morale bi da budu krajnje ozbiljne. Najpre, jer nije vreme predizborne kampanje. Zatim, jer (pre)više državnih i gradskih čelnika godinama unazad nije ispunjavalo velika obećanja o „dolasku investitora“, „otvaranju novih radnih mesta“ ili „izgradnji kapitalnih investicija“, što u Niš, što u jug Srbije. Potom, jer su za sve to vreme što Niš, što jug Srbije, tonuli sve dublje, a ljudi živeli sve lošije.
U protekle četiri godine u Niš nije ušla nijedna strana investicija. Broj nezaposlenih dostigao je skoro 40.000, što je bila gotovo trećina radno sposobnog stanovništva. Grad se nalazio u donjem delu liste od 167 gradova i opština u Srbiji po prosečnoj zaradi. Niška prosečna plata i danas je niža od republičkog proseka. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna avgustovska zarada u Srbiji iznosila je 33.131, a u Nišu 27.668 dinara. U gradskoj opštini Pantelej bila je samo 19.783 dinara. U marketima se svakodnevno mogu videti ljudi koji su došli da pazare „100 grama sira“ ili „jedan paradajz“. Po kontejnerima još uvek „kopa“ ne mali broj najubogijih, željnih hrane i odeće. S takvim siromaštvom i problemima nije se igrati, ni na NIF-u ni van njega, ni u Vladi ni izvan nje. Nastaviće se
Sutra: Briga za građane drugog reda
Učesnici
Na Niškom investicionom forumu učestvovali su i potpredsednik Saveta stranih investitora i direktor Holcima Gustavo Navaro, predsednik borda Američke privredne komore Dejan Cvetković, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju Hildegard Gacek i direktor DIN Filip Moris Skip Bornhiter. Učesnici NIF-a bili su i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije (AOFI), Fond za finansiranje i osiguranje spoljnotrgovinskog poslovanja (SMECA), Fond za južni Balkan međunarodne fondacije SEAF, Fond za lokalni ekonomski razvoj na Balkanu. Bili su predstavnici Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga koji su ponudili investitorima pet infrastrukturnih projekata, kao i 16 kompanija koje su kandidovale pojedinačne projekte.
Ipak Tadić
– Veoma je dobro što su dva najvažnija potpredsednika Vlade jasno i javno iznela konkretne investicione planove za Niš i jug Srbije. Ali, smatram da će Nišu biti neophodna i podrška predsednika Srbije Borisa Tadića, bar kada su u pitanju projekti oživljavanja i stavljanja u funkciju niškog aerodroma, kao i izmeštanje pruge iz grada – kaže gradonačelnik Niša Miloš Simonović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
