Photo: A.K./ATAImages; Miloš MajstorovićOsnovna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme trenutno iznosi oko 86.700 dinara, a ne 96.000 dinara, što tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tih 96.000 nastavnici bi najranije mogli da dobiju u aprilu 2025. godine, kaže za Danas Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetih radnika Srbije, komentarišući podatke o zaradama u obrazovanju koje je predsednik izneo u svom poslednjem obraćanju javnosti.
Vučić je, podsetimo, kazao da nastavno osoblje ima osnovnu platu 96.000 dinara, nenastavno 68.000, a da je ukupan prosek u prosveti 85.000 dinara.
Kokot pojašnjava da najveći broj nenastavnog osoblja čine zaposleni koji rade na održavanju škola i administrativni radnici, od kojih većina prima minimalnu zaradu, pa nije jasno da li je Vučić u gore pomenutom podatku računao i plate sekretara i stručnih saradnika (psihologa i pedagoga), što bi, kako kaže, bilo mešanje baba i žaba.
Nejasno je i čije su sve zarade ušle u prosek za ukupnu prosvetu – da li samo zaposlenih u školama ili i u ostalim sektorima obrazovanja.
– Može da se izvuče medijalna zarada, ali država to nikada nije objavila. U školama oko 70 odsto zaposlenih čini nastavno osoblje, a 30 odsto je nenastavno. Teško je komentarisati podatke koje je izneo predsednik, pogotovo što osnovna zarada nastavnika nije 96.000 dinara, a ako je u školama zaposleno 70 odsto nastavnika, onda ni prosek nije tačan – navodi Kokot.
Komentarišući Vučićeve reči da će njegova molba predsedniku Vlade i ministru finansija biti da minimalna zarada bude značajnije uvećana od prosečnog povećanja za javni sektor, naš sagovornik kaže da će to dodatno urušiti već narušen odnos između koeficijenata za obračun i isplatu plata.
– To je zlo koje nas prati duže od decenije, država jako dobro razume zašto to radi i na taj način narušava odnose među svim zaradama. Time se pravi uravnilovka. Da bi se uveo red jedino razumno i logično rešenje jeste da osnovica bude minimalna zarada, kako je to definisano za vojsku i policiju. Tako ni teorijski niko ne bi mogao da zaradi ispod minimalca. Mi smo kao sindikat izašli s predlogom da se zarada obračunava upravo na bazi minimalca kao osnovice da ne dolazi do daljeg narušavanja već narušenih odnosa. Za poslednjih 10 do 12 godina izgubili smo jednu minimalnu zaradu, što se matematički jasno može videti – navodi Kokot.
On se osvrnuo i na izjavu predsednika Srbije o broju radnih sati nastavnika, koja je razljutila prosvetare.
„Naša je obaveza da bez obzira na fond radnih sati, jer znam šta će svi drugi reći da je to nedovoljan fond radnih sati, nastavnici matematike i jezika imaju po 18 sati obavezu, drugi nastavnici 20 sati, na to dolaze dodaci za razredno starešinstvo, za prekovremeni rad, minuli rad…Naša je obaveza da onima koji vaspitavaju i uče našu decu obezbedimo veća primanja i zato verujem da povećanje plata za prosvetne radnike mora da bude značajno veće nego za sve druge“, rekao je Vučić.
Dodao je da o povećanju plata treba razmišljati i kada je reč o profesorima na visokim školama i univerzitetima, bez obzira na to što imaju drugačiji tip primanja – iz sopstvenih primanja i obavezni deo koji država daje.
„Zato i po tom pitanju moramo da pokažemo brigu i ja se nadam i verujem da bi taj procenat morao da bude veći i od povećanja penzija“, rekao je Vučić.
Dušan Kokot kaže da bi, prema dosadašnjem iskustvu, povećanje plata prosvetnim radnicima moglo da usledi od naredne godine, a startnu platu od pomenutih 96.000 dinara nastavnici bi mogli najranije da dobiju u aprilu 2025.
– U januaru su raspust i praznici, u februaru je takođe državni praznik, a mart je prvi mesec u kome nema dana za koje se prima naknada zarade umesto plate. Predsednik nije rekao koliku povišicu će dobiti prosveta, ali ako će penzije porasti za 11 odsto, a minimalac na nekih 52.000 ili 53.000 dinara, logika kaže da će prosvetni radnici dobiti povećanje od 12 odsto, a svi ostali u javnom sektoru ispod toga – ističe Kokot, uz opasku da je „već sada jasno da zaposleni u obrazovanju neće biti zadovoljni onim što će se dešavati u narednom periodu“.
Komentarišući Vučičevu izjavu o broju radnih sati, Kokot kaže da on u starom dobrom maniru okreće građane protiv prosvetnih radnika jer će sada u javnosti biti narativ „evo ih, bune se ovi što rade 18 sati nedeljno“.
– To je jedna batina kojom se vitla, ona se lako smesti u ruke građana ako vlast to poželi – smatra Kokot.
On pojašnjava da nedeljni fond od 18 časova obavezne nastave imaju nastavnici koji predaju predmete u kojima postoje pismeni zadaci, a ostali 20 časova.
– Napominjem da je to samo obavezna nastava, a gde je priprema za časove, gde su ostale aktivnosti? Čas treba pripremiti, uraditi evaluaciju, razmišljati o daljem radu…Da ne pominjem učešće u raznim timovima i većima. Ko pregleda kontrolne i pismene zadatke? Svaki zaposleni na početku školske godine dobija rešenje o 40-časovnoj radnoj nedelji u kome su definisane sve njegove obaveze. Svoditi posao nastavnika samo na časove redovne nastave je isto kao kada bismo rekli da muzičar zaradi platu za jedan nastup. Ovo je nastavak pokušaja da se ponize prosvetni radnici. Aktuelna vlast to radi u kontinuitetu duže od decenije i samo tako mogu da „pročitam“ predsednikove reči – ističe Kokot.
Do objavljivanja ovog teksta iz Ministarstva finansija nismo dobili odgovor kolika je prosečna neto zarada u osnovnom i srednjem obrazovanju u državnom sektoru, a koliki je prosek u obrazovanju u celini.
Republički zavod za statistiku ne izračunava prosečne zarade u osnovnom i srednjem obrazovanju u državnoj svojini, rečeno je Danasu u toj ustanovi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
