Avram Janku, koji skoro dva meseca pliva tokom Dunava ka Crnom moru, juče je stigao u Beograd. Pohod koji je počeo 20. juna doveo ga je i put naše prestonice.
Odiseju je započeo u nemačkom gradiću Donauešingen nedaleko od izvorišta druge po dužini evropske reke a planira da pliva sve do grada Sulina u matičnoj državi – tačnije do delte Crnog mora.
Dok pravi predah u Beogradu govori za Danas o motivima i inspiraciji za ovu avanturu koja bi ga mogla dovesti do ulaska u Ginisovu knjigu rekorda. Ipak, Janku ističe da ga obaranje rekorda ne interesuje posebno.
– Plivam kako bih pomerao granice – govori on, otkrivajući da posebnu inspiraciju za njega predstavlja francuski pisac Žil Vern, koji je svojim naučnofantastičnim delima uticao na mnoge pustolove, naučnike i zavisnike od adrenalina da se oprobaju u, do tada, neviđenim poduhvatima.
– Prošle godine sam ponovo čitao zanimljivo delo Žila Verna Pilot na Dunavu, jer radim kao bibliotekar u gradu Petrošani u Rumuniji. Tu se nalazi živopisna priča o putovanju ovom sjajnom rekom. Rekao sam sebi da bi bilo dobro oživeti ovu knjigu, ali na malo drugačiji i znatno teži način – plivanjem – ističe Avram.
Na prvi pogled izgleda čudno da neko promoviše čitanje i kulturu dijametralno suprotnom stvari, kao što je plivanje. Ali, za Avrama je odluka bila veoma laka jer, kako kaže, „plivanjem želim da podignem svest mladih ljudi o zadovoljstvu čitanja i avanture, pa ih, tokom ova dva meseca, stalno pozivam da pročitaju knjigu Žila Verna“.
S obzirom na činjenicu da je pre deset godina Rumunija postala deo Evropske unije i Šengena, Janku u svom pohodu želi da prepliva deset zemalja i četiri glavna grada.
– Moja želja je bila da plivam kroz ovaj ekosistem jer verujem da će i moja deca hteti da plivaju ovom rekom. Stoga je potrebno da ga ljudi održavaju čistim i čuvaju za naredne generacije – objašnjava on.
Knjiga Žila Verna govori o mladom pustolovu koji plovi Dunavom. U stvarnosti, protagonista iz Rumunije umesto vesla koristi ruke i bori se sa strujama i vremenom. Ovakav poduhvat zahteva besprekornu fizičku spremu i rešenost da se prevaziđu prepreke koje priroda pred njega postavlja.
– Postoje neke stvari koje mogu da planiram, ali uglavnom je sve neizvesno. Mnogo toga zavisi od temperature vode, vetra, sunca ili kiše. U Nemačkoj sam plivao kroz mnoga jezera koja su bila ledena – priznaje i dodaje da mu tim dosta pomaže u planiranju čitavog projekta.
– U Beogradu pravimo pauzu jer mnogo ljudi želi da vidi kako plivam, žele da me upoznaju. Nakon kraćeg predaha, skačem natrag u vodu i nastavljam – govori kroz osmeh. „Nema previše stajanja“.
Putovanje koje traje skoro tri hiljade kilometara i uključuje različite vrste slatkovodnih nemani nije donelo previše uzbuđenja našem sagovorniku.
– Video sam svega dve vodene zmije, pa mi takve stvari nisu predstavljale problem. Par puta me je uhvatila velika oluja, posebno na izlasku iz nemačke oblasti Bavarska, u gradiću Pasau. S druge strane, oduševio sam se činjenicom da je reka Sava pretopla, pa sam uživao plivajući tim delom – otkriva on. Priznaje da nikad nije čuo za Đerdapsku klisuru ali da mu ništa drugo, osim cilja da prepliva Dunav, nije toliko bitno.
Dodaje da nikog ne želi da ohrabruje na putešestvije slične njegovim, ali svima poručuje da je potrebno da „izađu iz zone komfora i testiraju sopstvene granice“.
Reka koja izvire u planinskog oblasti Švarcvald, inspirisala je kroz istoriju mnoge mornare, avanturiste ali i pesnike i pisce. Jedan od njih, francuski novelist, naterao je bibliotekara iz pokrajine čuvene po vampiru Drakuli, da izađe iz tople gradske zgrade i otisne se na putovanje dugo kao večnost. „Dunav teče istim tokom kao život. Smenjuju se oluja i sunčani zraci, kao što to biva kod svakog čoveka. Svaki dan mi donosi nove prepreke, postavlja pred mene nove zahteve“. Ipak, otkriva u čemu je tajna. „Važno je biti smiren, u svakoj životnoj situaciji. Na taj način, moguće je prevazići sve“.
Prvi koji preplivava Dunav bez opreme
Janku je prvi čovek koji ovu deonicu pliva bez plivačke opreme. Godine 2000. slovenački plivač Martin Strel preplivao je Dunav, ali uz pomoć odela i peraja. Takođe, 2006. kanadska plivačica Mimi Hjuz preplivala je čitavu dužinu Dunava, bez odela ali uz pomoć peraja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
