Foto: PixabayOd danas smo ponovo „uleteli“ u još jedan toplotni talas. Prognozirane temeprature biće iznad 37 stepeni, a mnogi građani će pokušati da izbegnu kuvanje koje im podiže temperaturu u stanovima i „gricnuće“ nešto na kisoku brze hrane. Naravno da lekari na to ne gledaju blagonaklono jer je takozvani strit fud pun lako kvarljivih sastojaka na ovoj vrućini.
“Proizvodi koji se kupuju na kioscima brze hrane su teže svarljivi sa masnim prelivima, kao što su majonez i pavlaka, koji spadaju u visokorizične namirnice jer su dobra podloga za razvoj bakterija”, kaže za Danas nutricionista-dijetetičar Biljana Milošević, koja je radni vek posvetila zdravoj ishrani pacijenata, u šabačkoj Opštoj bolnici.
Milošević ističe da u ovom periodu posebno treba obratiti pažnju na mleveno meso, od koga se prave pljeskavice, koje je vrlo rizično jer se brzo kvari.
“U pravljenju pljeskavica često se koristi soda bikarbona da se prikrije prisustvo kiselina koje se stvaraju kvarenjem. Ukoliko se boravi napolju na visokim temperaturama ili na bazenu, trebalo bi doručkovati kod kuće, na primer integralni hleb, barena jaja, krastavac i jogurt, a na bazen poneti oprano i očišćeno voće, spakovano u kutijama za užinu, jer je to jedan od način da se izbegne kupovina hrane visokog rizika”, kaže naša sagovornica.
Za užinu se mogu uzeti i zdrave grickalice, kao što su tonus pločice, suvi grisini i voćni sokovi.
Preporuka je da se u letnjim danima posebno obrati pažnja na higijenu ruku, koje bi trebalo češće i veoma detaljno prati toplom vodom i sapunom, kao i površine na kojima se priprema i servira hrana.
“Daske na kojima se seče meso, moraju se temeljno očistiti vrelom vodom i četkom ili žicom i dodatno dezinfikovati, za šta može da posluži i rastvor sode bikarbnone. Nikada se ne sme na dasci, na kojoj je sečeno sveže meso, seći termički obrađeno meso ili namirnica koja ide direktno u tanjir. Sveže meso uvek sadrži bakterije, a termički obrađeno ih nema jer se mnoge kuvanjem uništavaju”, objašnjava Milošević.
Pažnju treba obratiti i na higijenu noževa, salamoreznica, renda i drugog pribora.
Kada su u pitanju mlečni proizvodi, važno je da se ne prekine takozvani “hladni lanac”, odonosno da mlečni proizvodi ne stoje van rashladnih uređaja.
“Mlečne proizvode ne treba nositi sobom ako izlazite napolje, može se eventualno kupiti jogurt koji stoji u rashlanom uređaju i neko pecivo, na primer, integralna kifla, ako je baš neophodno”, kaže Milošević.
Savetuje da se na visokim temperaturama konzumira mladi sir i druge vrste sireva, koji se mogu kupiti fabrički zapakovani.
“Na pijacima sir, iako stoji u rashladnom uređaju, može da bude opasan jer je tokom dopremanja do pijačnih frižidera bio na višim temepraturama vazduha”, objašnjava ona i napominje da ćemo predstojeći vreli talas lakše podneti ako nam hrana bude laka, bazirana na voću, povrću i beloj ribi, sa dovoljnim unosom tečnosti.
Ono što treba izbegavati, jesu pržena i pohovana hrana, zapržena masna jela, masne pite i peciva u pekarama, i svakako, fast food.
Opasnost od trovanja
Stručnjaci svake godine u ovo vreme upozoravaju na uvek iste opasnosti od strit fud hrane. Bakterije koje se razvijaju po vrućini u hrani, kažu oni, najčešće mogu da izazovu crevnu infekciju. Uz to, nedovoljno termički obrađene namirnice, meso i prerađevine od mesa, mleko i mlečni proizvodi, jaja i proizvodi spremljeni od njih, kao što su kremovi, kolači, torte i sladoledi, predstavljaju osnovni put prenosa bakterija kao što su salmonele. Klinička slika trovanja ili crevne infekcije može da bude lakša, kada se javlja povraćanje, prolivi, ali i teža kada dolazi do dehidracije ili velikog gubitka tečnosti iz organizma. Neekada je neophodno i bolničko lečenje. Zato, kako navode lekari, prilikom kupovine hrane neophodno je kontrolisati izgled, rok upotrebe i način čuvanja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
