Pljuvaonica

Najprimitivnija i najvulgarnija vređanja sportista, članova njihovih porodica ili protivničkih navijača na rasnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi smatraju se ovde prećutno delom navijačkog folklora, maltene vidom ispoljavanja slobode „govora“. Nikad, a da je takav podatak i provirio u javnost, niko nije ni procesuiran, a kamoli kažnjen zbog toga što je samostalno ili kao deo hora grubo izvređao nekoga, bilo je par pokušaja da se isprazne delovi tribina odakle su uvrede dolazile, u poslednje vreme praksa su i uzaludna upozorenja zvaničnih spikera da se sa time prekine. Ponekad se doduše dešavalo da klubovi čiji su navijači skandirali raznovrsne bljuvotine budu kažnjeni nekom utakmicom igranja pred praznim tribinama, i to je sve.

Stadioni i sportske hale su, dakle, eksteritorijalni, nije da se i van njih zakona drže ko pijan plota, ali je „unutra“ pravi divlji zapad: sve svoje frustracije, primitivizam i bes mogu da se upere u nekog ko možda nije kriv, ali je „dužan“ da sve to istrpi jer ste vi, molim lepo, platili kartu pa sad možete da vređate za sve pare. Na stranu to što danas ti što na stadione i dolaze samo da bi vređali i eventualno nekom razbili glavu ili ga izgazili, kartu i ne plaćaju, to im klubovi ukazuju počast za „velike zasluge“. Na stranu i to što uprave klubova sve i da hoće, ne mogu u potpunosti da kontrolišu retoriku sa tribina, otelo se to, koja je umela da bude i indikator mnogo krvavijeg i opasnijeg rata od tog verbalnog. Suština je da niko ne mora da trpi bilo kakve uvrede na svoj račun, da ima pravo da zahteva da na svom radnom mestu bude zaštićen od toga, ili da u suprotnom ima pravo da napusti borilište koje je postalo pljuvaonica, te da posle organizatori događaja i policija snose sankcije za to što nisu zaustavile verbalni linč.

U nas je, pak, uvreženo mišljenje da je to „normalno“, vređanje se smatra „manjim zlom“ od fizičkog nasilja, nazivaju se džentlmenskim reakcije onih sportista koji na to reaguju sa – to je tako, ne zameram im, a na nož dočekuje kad neko na uvrede opravdano reaguje. Dakle, trebalo je fudbaleri Vojvodine da napuste teren, s pravom je onda bio besan Željko Obradović posle uvreda koje je doživeo u Beogradu.

Šta je to „dostojanstveno“ i „sportski“ u podilaženju razularenoj rulji?