Pluća planete na izdisaju

Prema istraživanju Univerziteta „Minas Gerais“ i Amazonskog instituta za istraživanje životne okoline, za sledeće 22 godine moglo bi da bude uništeno oko 260.000 kvadratnih milja amazonskih šuma. Brazilski naučnici tvrde da će se do 2030. godine amazonske kišne šume smanjiti za gotovo 20 odsto, budući da poljoprivredni radovi, izgradnja puteva i loš nadzor vlasti ubrzavaju krčenje ogromnog zelenog prostransva.

Milijarde siromašnih na udaru otopljavanja

Naučnik Dajvid Lobel sa svojim timom, kako je objavio časopis Sajens, izveo je istraživanje tako što je simulirao proizvodnju u poljoprivredi 12 najugroženijih regiona u svetu, čija je populacija izložena riziku zbog lošeg snabdevanja hranom. Kako bi odredili koje su kulture među najugroženijima, sučelili su meteorološke promene s podacima o ishrani siromašnih populacija. Milijardi siromašnih stanovnika na Zemlji upravo su poljoprivredni proizvodi glavni izvor prehrane, odnosno njihovim glavnim izvorima hrane preti globalno otopljenje. Zbog toga je, po rečima naučnika, potrebna hitna intervencija kako bi se izbegla katastrofa neopisivih razmera.

Istraživač Britaldo Silveira Soareš izjavio je za list O Globo da bi šteta za Amazoniju i celu planetu bila nepopravljiva, prenosi Radio Slobodna Evropa. „Nestajanje šuma ubrzaće i plan brazilskih vlasti da povećaju gradnju puteva u Amazoniji, a loša politika nadzora za posledicu ima nastavak seče šuma i drugih ilegalnih aktivnosti na štetu okoline“, rekao je Soareš. Preliminarna istraživanja brazilskog Ministarstva zaštite okoline pokazuju da je uništavanje kišnih šuma ubrzano. Brazilski predsednik Luiz Ignacio Lula da Silva, rekao je da istraživanja potvrđuju te porazne informacije, zbog čega je naredio osposobljavanje dodatnih federalnih policajaca i agenata za zaštitu okoline koji bi nadzirali ilegalnu seču šuma u 36 visokorizičnih područja.
Novo američko istraživanje pokazalo je kako će u narednih 20 godina globalno otopljenje prouzrokovati štete neverovatnih razmera u poljoprivredi južnih delova zemljine kugle. Pošto je Evropska unija odredila norme o smanjenju emisije ugljen dioksida za 20 odsto do 2020. godine, studija Univerziteta Stanford u Kaliforniji pokazala je kako će u narednih 20 godina globalno otopljenje uzrokovati štetu neverovatnih razmera u poljoprivreditih prostora: „Nastradaće neke od najsiromašnijih populacija južne Afrike i Azije. Jug Afrike mogao bi da pretrpi gubitak od čak 30 odsto kukuruza, a Azija bi mogla da ostane bez 10 odsto prinosa pirinča“.