Foto: Pixabay/OrzalagPlućna hipertenzija ne spada u pojedinačne bolesti, već se definiše kao sindrom povišenog pritiska u plućnoj cirkulaciji. O tome koliko je to stanje opasno, i na koji način se tretira inovativnim terapijama, za RTS je govorio prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Najteže forme sindroma plućne hipertenzije su u slučaju obolelih krvnih sudova, i tada je najčešće reč o plućnoj arterijskoj hipertenziji.
„To su osobe koje imaju naslednu formu bolesti, osobe koje imaju bolest kao posledicu srčanih mana, koje nisu mogle biti korigovane u detinjstvu, i osobe koje imaju oboljenja u okviru sistemskih autoimunih bolesti“, rekao je prof. Ristić, i naglasio da postoje i pacijenti kod kojih nije utvrđen uzrok plućne hipertenzije.
„Na žalost, kada se ovaj problem ne prepozna, često i mlade osobe, žive prosečno tri ili četiri godine. Od kada postoje moći inovativni lekovi koji pacijentima jako pomažu, u prvom koraku od kada smo mogli da primenjujemo monoterapiju za ovo oboljenje je prognoza dvostruko popravljena“, dodao je gost RTS-a.
Profesor Ristić najavljuje uvođenje nove biološke terapije za desetak dana.
„Svuda u svetu je problem da se blagovremeno prepoznaju osobe koje se zamaraju, kojima nedostaje vazduha pri naporu, i da iz mnogo češćih stanja kao što je šećerna bolest, opstruktivne bolesti pluća, astma, odvoje one osobe koje imaju povišeni pritisak u plućnoj cirkulaciji, a da se onda, u sledećem koraku kroz jedan dijagnostički algoritam koji već dugi niz godina funkcioniše na više mesta u našoj zemlji prepozna da li se radi o primarnoj bolesti krvnih sudova u plućima, o urođenoj srčanoj mani, autoimunoj bolesti ili možda o poremećaju zgrušavanja krvi“, izjavio je prof. Ristić.
Kada se saberu osobe koje imaju primarnu bolest plućne cirkulacije kao prva grupa pacijenata i grupa koja je imala plućne embolije, tih ljudi ima između 80 i 90 na milion stanovnika, od čega se prepozna polovina kojoj se omogućava terapija.
Koje simptome ne smemo da zanemarimo
Načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije savetuje ljuda da, kada primete nedostatak vazduha u naporu, kada se više zamaraju, i ako primete oticanje nogu, to ne zanemaruju, već da se jave lekaru.
„Rano otkrivanje i uvođenje terapije mladim ljudima često znači život, i znači bukvalno to koliko će živeti, da li će život biti kraći ili najduži mogući u skladu sa aktuelnom dostupnom terapijom“, istakao je profesor.
Pacijentima su preko Fonda za retke bolesti i Fonda zdravstvenog osiguranja dostupni svi lekovi koji su u inernacionalnim preporukama za lečenje ovog teškog stanja.
Kombinovana terapija i najmoderniji inovativni lekovi i terapija su velika za pacijente i njihovu šansu da bolje podnose fizički napor, da se vrate svom poslu i da kvalitetnije žive.
Edukacija, informisanost, pravovremena dijagnostika i multidisciplinarni tim stručnjaka, uz kombinovanu i inovativnu teraiju, dobar su primer tretiranja plućne hipertenzije na najkvalitetniji način, zaključuje prof. dr Arsen Ristić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
