Foto: Danas/Želljko BošnjakovićŽeleznička stanica „Beograd centar“ u Prokopu otvorena je u petak na Dan oslobođenja Beograda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tom prilikom izjavio da „Prokop postaje novi centar grada“. Dan posle otvaranja ove stanice utisak je da se sa tim malo požurilo.
Kako iz pravca centra grada prilazite Prokopu iz daleka izgleda da tu još uvek ništa nije završeno.
Dva velika krana i dalje su u funkciji, a radnici u fluorescentnim odelima vredno rade iako je subotnje jutro.
Bela limena ograda zaklanja radnike od radoznalih pogleda i njima se ne može prići bez znanja neraspoloženog portira.
Čuju se zvuci tipični za gradilište, zaglušujuća buka pneumatskog čekića i hilti bušilice, kretanje ponekog vozila i lupanje metalnih konstrukcija.
Da ništa u potpunosti nije završeno, vidi se i kad priđete centralnoj zgradi železničke stanice koja je svečano otvorena.
Sa desne strane takođe je postavljena bela limena ograda pa se ne može odmah videti da ona skriva armaturu, razne građevinske mašine koja samo čekaju da ponovo rade punom parom jer njihov posao na Prokopu još nije završen.
Kroz ogradu se mogu nazreti i zalihe građevinskog materijala, kao i par gomila šuta.
Sa obe strane novootvorene zgrade postavljeni su „Toi-Toi“ toaleti koji su neophodni radnicima koji još uvek tu rade.
Zgrada koja je završena izgleda lepo, onako futuristički što i ne mora biti po svačijem ukusu, a ispred nje je određeni broj redara u fluoerscento zelenim prslucima na čijim leđima piše „obezbeđenje/security“.
Pripadnici obezbeđenja se često mogu videti kako „ćaskaju“ sa dvojicom policajaca koji patroliraju ispred stanice.
Unutrašnjost zgrade više izgleda kao prizemlje nekog tržnog centra a ne kao železnička stanica.
Na staroj železničkoj stanici na Savskom vencu često smo mogli da vidimo beskućnike koji spavaju unutra, sudeći po ambijentu Prokopa njima tu nikad neće biti mesto.
Unutrašnjost stanice je opremljena sa dva kafića, trafikom, menjačnicom bankom „Poštanska štedionica“ i pekarom. Tu je naravno i blagajna na kojoj se mogu kupiti karte, ispred nje nema apsolutno nikakve gužve.
Atmosfera koja vlada unutra pokazuje da se sa otvaranjem prilično požurilo, svako malo neko prođe sa merdevinama, a neki po svemu sudeći menadžeri se trude da organizuju stvari.
Jedan kafić još uvek nije otvoren za goste iako na prvi pogled deluje da jeste, nervozna konobarica sa trudi da iole ljubazno otera ljude koji pokušavaju da sednu dok oko nje šetaju muškraci sa merdevinama.
Ljudi nema mnogo, ali ne može se reći da je stanica prazna.
Za jednim stolom sedi neki po svemu sudeći stranac zagledan u svoj laptop, i njega niko ne dira. Nek stranac vidi šta je srpsko gostoprimstvo i železnička stanica budućnosti.
Lokal između neotvorenog kafića i pekare zamandaljen je metalnim rešetkastim vratima, a vitrina u pekari je gotovo potpuno prazna, izuzev jednog čizkejka i neke torte.
Ova situacija navodi na pomisao kad su ljudi stigli pre da pojedu celu vitrinu u pekari kad je tek pola devet ujutru.
Ono što je takođe zanimljivo je to što je okićena velika novogodišnja jelka bojama zastave Srbije, a praznici su još uvek daleko.
Sa druge strane stanice iza vrata iznad kojih piše „Kolosek 1“, je veliki broj radnika, oni nose zelene cirade i gomilu dugačkih dasaka, pogled zaklanjaju panoima na kojima su slike koje pokazuju kako bi Prokop trebalo da izgleda kad bude potpuno završen, u stvarnosti nije ni blizu toga.
Radnici koji su se izdvojili iz te grupe nisu bili raspoloženi za priču, sumnjali su na „špijunažu“ od strane novinara.
„Opet postavljaju ove panoe“, rekao je coktajući šanker kafića koji je bio otvoren.
„Juče su ih sklonili i sad ih postavljaju opet, svašta“, zaključio je on.
Možda je Prokop srpski ponos, ali u kafiću nemaju tursku, odnosno domaću kafu, mada kapućino je odličan. Cene su u granicama normale za ovo vreme i ovu inflaciju, problem je samo što se na uslugu čeka jako dugo.
Ne možete sesti na 15-20 minuta da popijete kafu, trebaće vam bar sat vremena, a gužve nije bilo uopšte.
Prostor ispod stanice koji je već duže vreme u funkciji ostao je nepromenjen i na kolosecima i dalje duva strašna promaja. Ulaz na stepenice je sada znatno lepši i ograđen je staklom, a u funkciji su i liftovi.
Opšti utisak dan nakon otvaranja železničke stanice „Beograd centar“ u Porkopu je da je centralna zgrada otvorena čisto da ljudi mogu da popiju kafu, odnosno kapućino, na koji se previše čeka.
Glavna zgrada železničke stanice je sa potpuno druge strane i radovi na njoj su daleko od završetka, centralna zgrada je izgleda otvorena samo za ukras i železnički saobraj se odvija manje više isto kao pre, sve podesća na onu narodnu izreku „Stari konj u novoj štali“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
