Po 700 dinara za dan na Golom otoku

Naime, ova komisija, koja je počela sa radom u februaru ove godine donela je prve odluke o visini odštete za one koji su osuđeni u političkim procesima posle Drugog svetskog rata. Iako je do sada Komisiji stiglo 190 zahteva, odluka je doneta za samo 15 oštećenih.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, kaže za Danas da je svih 15 osoba za koje je donesena odluka rehabilitovano sudskim rešenjima tokom 2007. godine.

– Zakon o rehabilitaciji omogućio je da ljudi koji su preživeli stradanja i koji su bili žrtve političkog progona zbog neslaganja sa tadašnjim režimom i jednoumljem – budu rehabilitovani. Pored pravde, oni imaju pravo da traže i materijalno obeštećenje za dane provede u zatvoru bez osnova, ukazuje Homen. On dodaje da nije u mogućnosti da otkrije imena političkih zatvorenika, koji će prvi dobiti odštetu za dane koje su proveli u zatvoru.

Prema njegovim rečima, prvo su prihvaćeni zahtevi 15 zatočenika sa Golog otoka, od kojih neki danas imaju i više od 80 godina i dodaje da je među njima i osam žena koje su završile u ovom zloglasnom logoru.

Budžetska sredstva za ovu svrhu su već izdvojena, a prilikom određivanja visine obeštećenja vodilo se računa o tome kako je to regulisano u zemljama bivše Jugoslavije. U Hrvatskoj naknada iznosi oko sedam evra po danu, a u našoj zemlji 700 dinara. Najveća naknada određena je u Sloveniji, gde su politički osuđenici dobijali 10 evra po danu.

Sa druge strane, ovakva odluka je naišla kako na odobravanje, tako i na negodovanje od strane onih koji su zbog svojih ideja bili zatočenici na Golom otoku.

Dragoslav Mihailović, pisac, autor knjiga o Golom otoku, kaže za naš list da je prema podacima iz Arhiva Srbije na Golom otoku bilo oko 16.500 zatvorenika.

– Međutim, ni ta cifra nije konačna, jer su neki ljudi provodili dosta vremena u istražnom zatvoru, a neki su i ubijani. Zajedno sa Arhivom Srbije radim na izradi knjige u kojoj će biti objavljena imena i nacionalna pripadnost svih zatvorenika, ukazuje Mihailović. On dodaje da je na Golom otoku bilo najviše Srba, dok je hrvatskih državljana bilo manje od 1.000.

Naš sagovornik, koji je proveo 15 meseci na Golom otoku samo zato što je u jednom razgovoru izjavio da je „Tito američki špijun“, kaže da je naknada od 700 dinara po danu mala, kao i da je zakasnila.

– Tito jeste bio špijun, samo sam mu ja zamenio gazdu. Strašno je to koliko je vremena prošlo, a država tek sada isplaćuje odštete. Oni su, kako kažu, naknadu određivali po uzoru na druge zemlje regiona. Hrvatska je isplaćivala po sedam evra, a mi ćemo 700 dinara. Međutim, oni su zaboravili da kurs evra više nije 100, kaže Mihailović.

Naš sagovornik napominje da su mnogi zatočenici Golog otoka preživeli pravu torturu.

– Meni su tamo slomljena četiri rebra, a da za to nisam ni znao. Trpeo sam stravične bolove i tek kada sam bio gotovo na samrti, oni su me odveli kod lekara i tada sam dobio samo sedam dana poštede, objašnjava Mihailović.

Najmanja odšteta 266.000 dinara

Najmanji iznos dobiće „golootočanka“ iz Padinske Skele, koja je 1950. godinu provela iza rešetaka. Za nju je predviđena naknada od 266.000 dinara. Zasada najveću nadoknadu trebalo bi da dobije jedan od političkih zatvorenika s najdužim stažom. On je u zloglasnom zatvoru proveo tačno 2.920 dana, u periodu od 1949. do 1956. godine i za to će dobiti nešto više od dva miliona dinara.

SKJ: Malo jedan Goli otok

Mira Tokanović iz Saveza komunista Jugoslavije u Srbiji, kaže za Danas da je isplata obeštećenja „kopanje po prošlosti, koje vodi u dalje sukobe i nove razmirice“.

– Tada su bili takvi zakoni i svaka odluka je bila donesena u skladu sa njima. Nijedna presuda nije donesena „ad hok“, već je svaka razmatrana. Svaka država je imala svoje zatvore, a mnoge ih imaju i danas. S druge strane, danas bi jedan Goli otok bio malo, jer oni koji su dolazili posle Tita samo su rušili i nisu uspeli ni da okreče ono što je on izgradio, smatra Tokanovićeva.