Po čemu je prepoznatljiv šareni staparski ćilim?

Staparski ćilim po lepoti i načinu izrade može se meriti sa pirotskim. Radovi nastali tokom obuke imaju svoju namenu.

„Proizvodi koje tkalje izrađuju koriste se kao protokolarni pokloni u protokolu republičke i pokrajinske vlade i odlaze stranim zvaničnicima i diplomatama“, istakla je izvršna direktorka NALED-a i ujedno članica Etno mreže Violeta Jovanović.

Šareni staparski ćilim prepoznatljiv je po cvetnim motivima i karakterističnom vencu. Uvršten je 2016. godine u nacionalno nematerijalno dobro, a samo jedan korak ga deli od Uneskove liste.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović podržala je žene iz ruralnih područja koje su se odlučile za pohađanje ove škole i nada se da će od ovog zanata u budućnosti imati višestruke koristi, od kreativnog provođenja vremena do ekonomske stabilnosti.

„Staparski ćilim jeste nešto što reprezentuje pre svega srpsku kulturu u jednoj multietničkoj i multinacionalnoj sredini kao što je grad Sombor. Kasnije je to prošireno i napravljen je put za zaštitu kulturnog nasleđa“, rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Ministarstvo poljoprivrede je prvi put raspisalo konkurs za pomoć ovakvim delatnostima i tome namenilo milion i po evra.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović insistira na domaćoj proizvodnji i prihodima od te proizvodnje.

„Radi se o ruralnom turizmu i starim zanatima. Poziv je otvoren do 30. septembra. Prisutan je takođe širok opseg finansijske pomoći“, objasnio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Staparsku školu tkanja podržalo je i više zemalja. Očuvanje kulturnog nasleđa Stapara započeto je 2014. godine uz pomoć ambasadorke Australije.

Pokrovitelj ovogodišnje kolonije je ambasador Nemačke Tomas Šib. Šib je uporedio naše ćilime sa nemačkim rezbarijama koje su uvrštene u Uneskovu listu i nada se da će mu se staparski ćilim ubrzo pridružiti. Istakao je da se u njegovoj zemlji na 350 zaposlenih jedan bavi izradom rukotvorina.

Ambasador takođe smatra da se ova delatnost treba proširiti kako u Srbiji i Nemačkoj, tako i u ostalim zemljama koje rade na očuvanju tradicionalnih vrednosti.

Jedna od tkalja istakla je da se ova vrsta tkanja potpuno razlikuje od klasične izrade.

„Baka mi je iz Pirota, bavila se tkanjem i ja sam oduvek imala želju da tkam nešto. Ova tehnika mi se mnogo sviđa i konačno sam pronašla mogućnost da pokažem svoje sposobnosti. Mesec dana mi je trebalo da savladam i sada završavam svoj prvi rad“, objasnila je tkalja Jovanka Ćirić iz Bele Palanke.

Nakon svečanog programa i obraćanja gradonačelnice i ambasadora u Domu kulture u Staparu, gosti i zvanice su prošetali glavnom ulicom, posetili Županiju i kuću poznatog somborskog slikara Save Stojkova